Telegraf u selu poznatom po marihuani: Ovo je Brzan, šumadijska Kolumbija! (FOTO)

U ataru sela Brzan, nadomak Batočine i oko 35 od Kragujevca, za proteklih pet godina kragujevačka policija posekla je tonu sirove indijske konoplje. U ovom selu kažu da je pored toliko vrednih poljoprivredika i malih privrednika sramota što su postali poznati kao - šumadijska Kolumbija.

Preporučujemo

Policijska "žetva" sprovodi se svakog avgusta, a lokacija najvećih zaplena skoro redovno je baš - atar sela Brzan. Telegraf se u ovo pitomo selo uputio da istraži gde se gaji tolika droga i šta seljaci znaju o tome.

Indijsku konoplju narko ratari iz većih gradova Šumadije i Pomoravlja sade na njivama blizu reke Morave, jer marihuana kažu "voli vodu".

Niko u Brzanu neće da govori ko drogu sadi i kada uzri kosi, ako se izuzme policija. Zid ćutanja viši je od konoplje.

Slađan M. sa familijom poliva baštu. Kaže da je viđao policiju na prašnjavim atarskim putevima više puta, svake godine.

- Uvek su išli ovim putem, kraj njiva, pošto je konoplja bliže reci. Evo, vidite, ovde ima divlje konoplje u svakoj vrzini kraj puta. Ovi što sade marihuanu često je poseju između njiva, ne na celoj parceli. Ima je i usred njive sa kukuruzom, a policija dođe kad konoplja preraste kukuruz, po prijavi - objašnjava Slađan M.

Nadomak Morave ribolovci, marihuane ni od korova. Upitani o konoplji, svi utihnuše. Ne žele da "raspredaju" priču, često njih nekoliko ostanu da noće u vikendici. Na pitanje kako se zovu, jedan odvrati: "Neka bude da se zovem Dragan".

- Nema konoplje nigde okolo i ima je svuda, ako potražiš kako valja. Ali, što bi tražila, što ti to treba? Ovde seljaci vide, ali ne vide, ćute i gledaju svoja posla. Zašto neko da rizikuje batine ili još gore? Mnogo je zapuštenih njiva okolo, tamo sade, pa uberu umesto par hiljada evra povrća, čak 40.000 evra droge. Dok si dolazila ovde, prošla si 12 sporednih puteva, idi njima i naći ćeš - kaže Dragan.

Njegov stariji kolega objašnjava da se blizina njiva pod konopljom može proceniti i po mirisu. Ona "smrdi", bar ovim ljudima.

- Konoplja ima smolu koja se nadaleko oseti. Bilo je slučajeva da ljudi posade oko njive po par redova industrijske konoplje, koja nije droga, i to samo da bi taj smrad terao bube i insekte. Čovek neće da prska pesticidima, nego semenski krompir brani konopljom. Neko ga prijavi, pa nagrabusi zbog krompira kao da je narko-diler. Bilo je i slučajeva da sa tih narkomanskih njiva vetar raznese konoplju na parcelu pored, pa opet "radi" policijia, a nije u pitanju namerna proizvodnja. Eto, problem je i to što se policija ne razume u poljoprivredu - zaključuje sagovornik Telegrafa.

Da govori o njivama pod marihuanom nije hteo ni poljoprivrednik srednjih godina koji je nevoljno zaustavio traktor i isključio motor. Sišavši na prašnjavi put samo je pristao da kaže da narko-ratari rade vrlo ozbiljno.

- Znanje o zemljoradnji proizvođačima ne manjka. Čitav posao ne razlikuje se mnogo od uzgajanja paradajza ili boranije. Na njivama smo viđali plastične kante, prskalice sa pesticidima. Bile su tu i protivgradne mreže. Ako je njiva dalje od vode, kraj zasada čak iskopaju bazen postavljen najlonom, dubok oko metar. Tu se nakuplja voda za zalivanje. Listovi biljke, oni pri tlu, čupani su i bacani na zemlju, da ostane duže vlažna. Oko njiva na brdu je čvrsto isprepletano pruće, da ne bi prošle divlje svinje, objašnjava traktorista.

U nastupu besa i jada još dodade: "Eto, rađa na našim njivama šta 'oćeš, onako kako bog zapoveda, al' neki hoće da budemo Kolumbija".

Sredinom avgusta policija je posekla 235 kilograma konoplje. Kada se ona osuši, na uličnom tržištu vredi 280.000 evra. Avgusta 2013. policija je otkrila na više mesta u ataru sela Brzan zasade oko 200 kilograma indijske konoplje. Tačno godinu dana pre toga inspektori su posekli 640 kilograma.

Stabljike marihuane bile su više od dva metra i spremne za branje.

Od 2009. godine policija je posekla, samo u većim akcijama, 1.242 kilograma "sveže" indijske konoplje. Sušenjem bi se dobilo 248 kilograma marihuane. Na tržištu bi vredela 124 miliona dinara ili 1,06 miliona evra.

(M. R.)