DECA SU NAM SVE DEBLJA: Da li ste za izmeštanje fast food restorana iz okoline škola?

"Ja sam oduvek bio malo debeljuškast, što bi moja baka rekla elegantno popunjen" - ova čuvena fraza iz legendarnog filma "Tito i ja", nažalost postaje normalno stanje dece u Srbiji.

Preporučujemo

Da je situacija i te kako zabrinjavajuća govore i preliminarni podaci Ministarstva zdravlja za 2013. godinu, prema kojima je procenat gojaznih starijih od 15 godina je 22,1% što je oko pet procentnih poena više nego 2006. godine kada je rađeno prethodno istraživanje. U odnosu na 2006. godinu povećan je i procenat gojazne dece sa 8,5 na 13,7%.

Deca u Srbiji najčešće se goje zbog nezdrave ishrane, ali i malo kretanja. Sve to ne čudi, kada znamo da su već odavno zdravu užinu u vidu voća i povrća zamenile pljeskavice, pice i ostala brza hrana, a sportske aktivnosti - nadmetanje u igricama.

O alarmantnosti ove situacije govori i podatak da se svake godine stotine dece o trošku RFZO leči od gojaznosti! Od 2013. godine do početka avgusta u  Specijalnu bolnicu za bolesti metabolizma "Čigota“ na Zlatibor upućeno je 631 dete. Najmađe ima tek deset godina!

Iako se o izmeštanju restorana brze hrane iz blizine škola govori već godinama, ništa po tom pitanju do sada nije urađeno! Svojevremeno je postojala inicijativa Ministarstva zdravlja kojom je bilo predviđeno uklanjane takvih restorana, ali je ona ukinuta! Iako smo se obratili Ministarstvu zdravlja sa pitanjem da li bi sada podržali istu inicijativu, odgovor nismo dobili.

S druge strane, Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" kažu da bi izmeštanje objekata koji prodaju tzv.brzu hranu iz školskih dvorišta svakako podržavali, ali da bi "istovremeno trebalo raditi na unapređenju mogućnosti škola za organizovanu ishranu dece, obzirom da ne postoje preduslovi za organizovanu ishranu dece u svim školama".

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja predviđeno je tek kao MOGUĆNOST, a ne OBAVEZA, da u osnovnim školama budu organizovane đačke užine, odnosno đačke kuhinje. Dakle, škola može samostalno da organizuje ishranu učenika. Ako uzmemo u obzir samo činenicu da je ogroman broj škola u finansijskoj blokadi, jasno je da sredstva kojim bi se plaćale užine ne postoje.

Ovu odluku razmatrala su zajednički tri ministarstva – Zdravlja, Omladine i sporta i Prosvete, a kako su predvideli sredstva za rad kuhinje mogla bi da obezbede roditelji, donatori i uspešne kompanije. Sredstva bi se prikupljala i upotrebljavala isključivo u te svrhe. Iako bi se uvođenjem đačkih kuhinj učinilo da se školarci zbliže, a pri tom bi se povećala i bezbednost jer ne bi izlazili na ulicu, škole u Srbiji se teško odlučuju na ovakav korak.

Dok se neka veća strategija o zdravlju dece ne donese, pitamo Vas da li biste podržali uklanjanje restorana brze hrane iz okoline škola?

(M. B.)