PLATILI SMO IH ŽIVOTOM: Najveće greške tehnologije u 20. veku (FOTO) (VIDEO)

Marfijev zakon je obeležio 20. vek, jer sve što je moglo da krene naopako, krenulo je. Napredna tehnologija ovog veka hvalila se velikim dostignućima, ali mnoga od njih na kraju su ponela odgovornost za smrt nedužnih.

Prekookeanski brod Titanik, koji je prošao neslavno kada je 14. aprila 1912. udario u ledeni breg, opisan je kao brod koji ne može da potone. Kad je potonuo već na svojoj prvoj plovidbi, život je izgubilo više od 1.500 putnika i članova posade.

LZ 129 Hindenburg je bio nemački putnički cepelin, najduži u svojoj klasi i najveća letelica po obimu. Cepelin je leteo od marta 1936. do maja 1937, kad je pri sletanju na mornaričku vazduhoplovnu bazu u Nju Džersiju potpuno izgoreo. Bio je to njegov prvi prekookeanski let, u kome je poginulo 36 osoba.

"Tacoma Narrows", viseći most u američkoj državi Vašington, otvoren je za saobraćaj 1. jula 1940. kao treći najduži viseći most na svetu. Nakon četiri meseca, 7. novembra iste godine, most se pod uticajem jakog vetra uvrtao kao da je od plastelina, da bi se potom i srušio.

Britanski "Havilland Comet", komercijalni mlazni avion, doživeo je svoj debi 1952. Nakon prototipa napravljen je još 21 model, od kojih se sedam srušilo. Za prvi incident su nepravedno optuženi vremenski uslovi. Međutim, loše instalacije, opasni naponi na uglovima kvadratnih prozora i slične greške u dizajnu bili su pravi krivci.

"Mariner 1", prvi američki svemirski brod, lansiran je 1962. da bi istražio Veneru. Nakon lansiranja ubrzo je skrenuo s kursa, zbog greške kompjuterskog programa. Greška je bila mala - pogrešan interpunkcijski znak u njenoj liniji koda, ali je posledica bila velika. Letelica je umesto na Veneri završila u Atlanskom okeanu.

Bopalska katastrofa desila se 3. decembra 1984. u Indiji, u fabrici američkog hemijskog koncerna "Union Carbide". Tehnički kvar izazvao je otpuštanje više tona otrovnog gasa metilizocijanata u atmosferu. U ovoj nesreći bilo je više od 6.000 žrtava. Oko 4.000 osoba je umrlo od trovanja gasom, dok je još nekoliko hiljada njih trajno obolelo.

Černobiljska katastrofa, nuklearna nesreća koja se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani "Lenjin", smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije. Uzrok rušenja bloka elektrane bila je parna eksplozija, koja se desila kao posledica brzog pregrevanja uranijumovih poluga.

Nagli porast pritiska izazvao je eksploziju. Na licu mesta stradala je 31 osoba, a 100.000 ljudi je evakuisano. Genetske mutacije ljudi i životinja zabeležene su u velikom broju i još uvek traju.

(Telegraf.rs)

Video: Božićni koncert u Kolarčevoj zadužbini

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Goxi - oʞɐdoɐu

    14. avgust 2014 | 00:19

    Ko je kriv za sve? Prokleti mi. Gori smo i od predatora i amebe

  • Buldoger

    13. avgust 2014 | 23:41

    Tek ce 21.vek doneti katastrofe kojih nismo ni svesni..

  • Milos

    18. avgust 2014 | 03:19

    Najveca greska tehnologije nas uveliko unistava! To je internet...