EBOLA U SRBIJI: Osam osoba pod nadzorom 21 dan!

Pod zdravstveni nadzor, zbog kontrole eventualnog širenja ebole, u Srbiji je od petka stavljeno osmoro ljudi koji su doputovali iz ugroženih područja. To je uobičajena procedura pred pretnjom zaraze od koje je od feruara u zapadnoj Africi umrlo više od 960 ljudi.

Preporučujemo

Ni činjenica, tvrde epidemiolozi, da je ova bolest, možda, stigla u susedstvo, jer je u Bukureštu, kako su saopštili rumunski zdravstveni zvaničnici, jedna osoba koja je doputovala iz Nigerije sa simptomima ebole, smeštena u karantin, za nas ne povećava mnogo rizik od pojave bolesti otkrivene 1976. godine.

To, međutim, nikako ne znači da može da se isključi mogućnost od širenja ebole van trenutnog žarišta u tri afričke zemlje: Liberiji, Gvineji i Sijera Leoneu, u druge delove sveta, pa i na Balkan. Zato se i preduzimaju mere pojačanog sanitarnog nadzora, pišu Novosti.

"Granična sanitarna inspekcija dežura ceo dan i na osnovu spiska putnika koji dolaze iz područja ugroženih ebolom, na ulasku u zemlju s tim putnicima se razgovara i daju im se rešenja o sanitarnom nadzoru", objašnjava magistar Bojana Grgić, epidemiolog, šef Odeljenja za epidemiološki nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“.

- Posle toga oni su dužni da se u roku od 24 sata jave zavodu za javno zdravlje prema mestu stanovanja, gde dobijaju sve informacije. Zdravstveni nadzor traje 21 dan. Za to vreme putnik je u kontaktu sa svojim epidemiologom i ako se pojave simptomi koji bi mogli da se povežu sa ebolom, savet je da ne ide kod lekara u primarnu zdravstvenu zaštitu, nego će sve biti iskoordinirano da se, ako postoji realna sumnja, prebaci u infektivnu kliniku - navodi epidemiolog Grgić.

Magistar Grgić kaže da Svetska zdravstvena organizacija još nije zvanično objavila ništa o eventualnoj sumnji na ebolu u Rumuniji, ali da je za nas posle pojave pacijenta koji je tamo smešten u karantin, rizik od ove bolesti isti kao i ranije.

"Dosad smo imali dva pacijenta koja su u Kliniku upućena sa sumnjom na ebolu, a utvrđeno je da jedan ima zapaljenje pluća, a drugi malariju", kaže profesor dr Mijomir Pelemiš, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS.

- Apsolutno smo spremni da prihvatimo pacijenta sa ebolom ako se pojavi. U situaciji kad postoji sumnja na karantinsku bolest bitno je da se što manje ljudi uključuje. Ustanova koja upućuje sumnjivog mora to da najavi. Kod nas je određen poseban boks za pregled takvih pacijenata. Jedan lekar i jedna sestra ulaze u taj prostor iz Klinike, a pacijent direktno spolja - navode iz KCS.

Tu je, objašnjava prof. Pelemiš sva zaštitna oprema za lekara i sestru, a pacijent mora da nosi masku. Posle pregleda poziva se epidemiolog koji uzima podatke o kretanju pacijenta i ako postoji sumnja na karantinsku bolest on ide u izolaciju. Sa njim idu i lekar i sestra koji su ga pregledali, i tu ostaju sve dok se ne utvrdi da nema, recimo, ebolu, kad prestaju sve zaštitne mere, a ako je nalaz pozitivan lekar i sestra ostaju sa pacijentom da ga leče i neguju.

- Naši ljudi ne odlaze turistički u većem broju u afričke zemlje u kojima vlada epidemija ebole, najsmrtonosnija u poslednjih 38 godina, možda se nešto više putuje u Nigeriju - kaže dr Grgić za Novosti.

"Oni koji su tamo na privremenom radu, pre odlaska vakcinišu se protiv bolesti za koje postoji vakcina, i sva uputstva o mogućim putevima zaraze. Sada će preko naših konzulata i ambasada dobiti dodatne informacije vezane za ebolu, iako su ih već dobili i od lokalnih vlasti. Rizik da se zaraze je vrlo nizak, osim ako nisu zdravstveni radnici: oboleli su izolovani, teško da će doći u direktan kontakt sa njima, a oni koji su zaraženi a još nemaju simptome nisu zarazni za okolin", prenose Novosti.

(Telegraf.rs)