HOĆETE DA RADITE U NEMAČKOJ? Šta može, a šta ne!

Domaće firme mogu da šalju radnike na privremeni rad u Nemačku samo ako su oni u stalnom radnom odnosu i ako prethodno otvore svoje predstavništvo u toj zemlji.

Preporučujemo

Kako je istakla predstavnica Ministarstva za rad i zapošljavanje Jesenka Čvoro na seminaru u Privrednoj komori Srbije posvećenom detaširanim radnicima, Zakon o radu garanatuje tim radnicima ista prava koja imaju i zaposleni u Srbiji, osim ako su ta prava u zemlji u kojoj rade veća.

Na te radnike se primenjuje i Zakon o zaštiti građana na privremenom radu u inostranstvu, kao i međudržavni Sporazum koji je sa Nemačkom potpisala nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija.

Radnici imaju pravo na smeštaj i ishranu kao što bi imali u Srbiji, a kad je u pitanju zdravstevna zaštita, ona nikako ne sme biti manja od propisa zemlje u kojoj rade. Međudržavni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni koji pokrivaju sve, ili nepotpuni koji pokrivaju samo pojedine segmente.

Takvim sporazumom propisuje se maksimalan broj radnika koja preduzeća između dve zemlje mogu da razmenjuju, kao i to da svi radnici moraju da budu zaposleni na neodređeno vreme, a pojedinačno zapošljavanje nije predviđeno.

Prema sporazumu sa Nemačkom, dozvole za rad se izdaju nezavisno od situacije na tržištu, maksimalno može da bude angažovano 5.000 radnika, a u građevinarastvu 1.500. Dozvole se izdaju na period dok traju radovi a najviše na tri godine, dok rukovodioci mogu da dobiju dozvolu i na četiri godine.

Da bi firma mogla da pošalje radnike u Nemačku, ona tamo najpre mora da otvori predstavništvo, a svoja iskustva iz prakse su polaznicima seminara preneli privrednici koji u toj zemlji rade godinama.

Građevinski arhitekta Smiljan Popović iz firme "Delta konstrakšn" iz Štutgarta, istakao je da je posebno važno da se tamošnjim službama prijavi trajanje posla i broj radnika, dodajući da svaka nemačka firme ima svoju kvotu radnika, koja obično iznosi oko 15 odsto zaposlenih, ukoliko angažuje radnike sa Balkana.

Za Štutgrat je, po njegovim rečima, važno i da se potpiše ugovor da suma po radniku neće biti manja od 3.700 evra, jer lokalna vlast niži iznos neće da prihvati. Uz radne dozvole dobijaju se vize, u skladu sa trajanjem posla za koji je radnik prijavljen.

Popović je posebno naglasio da svaki radnik mora da bude prijavljen, da ima matični i poreski broj, dodajući da firma mora da plaća poreze na plate i na promet, jer neizmirivanje tih obaveza u periodu dužem od tri meseca može da poništi ceo ugovor.

(Telegraf.rs / Tanjug)