Saradnik Kim Džong-Una: Ako ne bude Severne Koreje, neće biti ni ove planete!

Alehandro Kao de Benos, poznatiji je kao Zo Sun Il, jedini je zvaničnik Severne Koreje koji razgovara sa svetskim medijima. Njegova zvanična titula jeste "specijalni delegat za odnose sa stranim medijima" i s obzirom na to da bira medije za koje će govoriti, do sada je dao intervjue samo za najuglednije, poput Vašington posta, Tajmsa, Indipendenta, Pravde...

Telegraf vam prenosi deo intervjua koji je zvaničnik dao za nedeljnik Nedeljnik.

Severna Koreja je već dugo potpuno zatvorena. Zvaničnici ne daju intervjue i dosad je svaki pokušaj nekog otvaranja prema svetu propao. Zašto?

- Masovni mediji su samo oružje kojim se kontroliše jedno društvo, a te medije kontrolišu SAD i velike korporacije. Kapital je protiv bilo kakve jednakosti i onda je sasvim jasno zašto u medijima ne možete da čujete ništa dobro o komunizmu. Naravno, nije moj jedini zadatak da slomim američku propagandu i laži protiv Demokratske Narodne Republike i njenih lidera, već da budem neka vrsta mentalnog i kulturnog prevodioca, kako bi Koreja bolje komunicirala sa ostatkom sveta i bolje ga razumela. Baš kao i on nas.

Po smrti Kim Džong Ila čuli smo da severnokorejska propaganda tvrdi da je njegovo rođenje predviđeno u zvezdama, da je prikazano da je Severna Koreja osvojila Mundijal, da je zabranio cigarete u čitavoj zemlji, da je on izmislio hamburger, da je svake godine pio konjak u vrednosti od pola miliona dolara dok narod gladuje. Šta je od toga istina?

- Najstrašnija laž koju sam čuo o Severnoj Koreji nije jedna od tih, koje svetski mediji toliko vole da prenose. Ne, najstrašnije je što žele da nas sve ubede da su naše ideje - baš kao i naša vlast - posledica nekih pretnji i teranja ljudi da slepo prate vladu. To ne može da bude dalje od istine. Ideologija u Severnoj Koreji je posledica obrazovanja i okruženja, ona ima duboke korene u srcima i mislima korejskog naroda i zato je neuništiva. Zapadnjacima je veoma teško da prihvate da 24 miliona ljudi može da se složi i da prati putanju koju su uspostavili i koju čvrsto drže naši roditelji, naši lideri.

Ne možete ipak da poreknete da je posredi diktatura, i to nasledna?

- Ne, to nije diktatura u kojoj jedan govori šta treba da se radi, a svi ostali slušaju. Sve odluke se donose u demokratskim razgovorima i na izborima. Čak i u jednostavnoj, maloj fabrici u Srbiji ili Španiji menadžer može da otpusti radnika, jer mu se tako hoće. A u Severnoj Koreji nije tako. Kod nas su ljudi pravi vlasnici države, a ne bogataši ili multinacionalne korporacije. Zato su i međuljudski odnosi topli. Ne temelje se na novcu, već na ideologiji i moralnosti. Velike sile su veoma zabrinute da će i druge zemlje i drugi narodi odlučiti da ustanu, da postanu nezavisni, zaista suvereni i da razviju moćnu vojsku. Zato oni čine sve da nametnu svoju imperijalističku vlast i da nametnu dekadentnu kulturu, i to snagom svog oružja i diktaturom svojih pera i mikrofona. Ne očekujte bilo kakve promene ili bilo kakav zaokret u našoj politici.

Znači li to da će i pored oprezne najave sporazuma "nuklearke za hranu" od pre desetak dana, tenzije nastaviti da rastu? Da li je na pomolu veliki nuklearni rat?

- Znate, Amerikanci veruju da mogu da vrše invazije i da uništavaju kulture gde god žele. Poslednji primer za to je bila Libija, navodni član međunarodne zajednice. Malo pošto je pukovnika Gadafija španski kralj dočekao sa najvećim počastima, Libiju su njeni takozvani prijatelji uništili, prijatelji koji su želeli libijsku naftu, libijski gas. Što se tiče Koreje - za njih je sada prekasno. Ne samo da imamo nuklearni kapacitet, već i interkontinentalne balističke rakete koje mogu da pogode bilo koji grad na teritoriji SAD-a. Demokratska Narodna Republika je sada nedodirljiva. Ako bi pokušali da krenu na nas, nuklearni rat bi počeo. Ili, kako to kaže Vrhovna komanda Narodne armije Koreje: "Ne može da postoji i neće moći da postoji svet bez Severne Koreje".

Na Guglovoj mapi Severna Koreja je, za razliku od šljaštećeg juga, bez struje, u potpunom mraku. Od onih koji su pobegli čuju se strašne priče o nestašicama, gladi, o tome da vlast poput Velikog brata vodi računa o svakom trenutku svojih podanika, o slanju ljudi u koncentracione i radne logore…  Kako po vama izgleda prosečan dan u životu jednog Korejca?

- Ljudi rade od 9 ujutru do 6 po podne, a onda izlaze u grad. Pije se pivo ili se bave nekim sportom. Saune su uglavnom krcate. Noću se ide na večere i zajedno se peva, jer su svi ludi za karaokama. Osim barova i restorana, u našim gradovima ima mnogo bioskopa, pozorišta i drugih kulturnih institucija gde se uče strani jezici, sviranje na instrumentima. Tu je i sjajna mreža domova zdravlja, a kultura i lečenje su potpuno besplatni. Ono što je posebno značajno jeste to što jednom nedeljno - obično svakog petka, svi ljudi koji rade u državnoj upravi moraju da rade na građevini ili na farmama i da tako pomažu društvu.

"Večni vođa" Kim Sung-Il bio je blizak sa Josipom Brozom Titom. Šta je ostalo od tog prijateljstva?

- Odnos između predsednika Tita i Velikog vođe Kim Sung-Ila bio je veoma blizak. Iz tog razloga, imidž Jugoslavije bio je veoma pozitivan u Severnoj Koreji. Naš narod je bio veoma tužan što se jedna velika država kakva je bila Jugoslavija raspala zbog oportunističke zloupotrebe velikih sila. Naš narod zna i da vas je Amerika bombardovala. Ali jedan Srbin će biti i deo naše novije istorije. Nedavno sam osmislio projekat - jedan srpski arhitekta koji živi u Španiji objaviće prvu monografiju o "Džuče arhitekturi", načinu na koji gradimo zgrade i kuće u Severnoj Koreji.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik / Press)