Šta je Vorhol rekao Hičkoku pošto su ga upucali u grudi? (VIDEO)

Na prvi pogled, čini se da jedan od najvećih reditelja Alfred Hičkok i najpoznatiji predstavnik pop arta Endi Vorhol nisu imali mnogo toga zajedničkog. Iako su obojica snimali filmove, teško je uočiti vezu između Hičkokovog "Psiha" i Vorholovog "Vinila".

Preporučujemo

Ipak, pored snimanja filmova, obojica su počeli kao vizuelni umetnici, Vorhol kao komercijalni ilustrator, a Hičkok ilustrator kartica za neme filmove, prenosi "Filmmaker IQ".

Još jedno zajedničko interesovanje otkriveno je prilikom njihovog susreta septembra 1974. Glavna tema njihovog razgovora za Vorholov Intervju magazin nije bila sedma umetnost već  - ubistvo!

- Pošto znaš sve te slučlajeve, da li si ikad zaključio zašto ljudi stvarno ubijaju? To mi je uvek smetalo. Zašto? - upitao je Vorhol Hičkoka.

Vorhola je 3. juna 1968. upucala do tada marginalna ličnost u Fabrici, Valeri Solanas, jer je smatrala da ima previše uticaja na njen život. Bio je ozbiljno ranjen i jedva je preživeo. Lekari su morali da mu otvore grudni koš i masiraju srce da bi ga povratili. Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost.

Hičkok je smatrao da je ubistvo u ranijim vremenima bilo pitanje ekonomije, naročito u Engleskoj gde je bilo je skupo i teško dobiti razvod. Kao glavni uzrok zbog kog se ljudi odlučuju na ubistvo Hičkok je video očaj.

- Nemaju gde da odu, u tim danima nije bilo motela, pa bi morali da idu iza grmlja u parku. Iz tog očajanja počinili bi ubistvo - zaključio je Hičkok.

Ipak, Vorhola su najviše brinule masovne ubice, koje zločin ne čine zbog strasti i jakih emocija. Pitao je režisera filmova prepunih ubistava zašto masovne ubice to čine.

- Oni su psihotični. Apsolutno psihotični. Često su i impotentni, kao što sam pokazao u "Mahnitosti". Lik je potpuno impotentan dok ne ubije, to ga je uzbuđivalo. Ali danas, u takozvanom dobu revolvera, mislim da je pištolj od više koristi u kući nego na ulicama. Razumeš? I ljudi gube glave?

Vorhol opisuje kako se seća trenutka kad je upucan. Čitave epizode priseća se kao da je bio film koji je odgledao.

- Upucan sam iz pištolja, a sad mi izgleda kao film. Ne mogu to da vidim kao nešto realno. Još uvek mi je cela scena kao film. Desilo se meni, ali osećaj je kao gledanje televizora. Kad gledaš televiziju, isto je kao da ti se i dogodilo. Zato sam mislio da ljudi koji ubijaju sigurno osećaju isto.

U ovom trenutku razgovor se bavi onom granicom koja se prelazi prilikom ubistva, na menjanje svesti i lakoću ponovnog ponavljanja zločina.

Hičkok: Dosta se čini i neplanirano, u trenutku.

Vorhol: Ako ga počiniš jednom, ona možeš ponovo, a ako nastaviš da ga ponavljaš, onda se samo prevara u nešto što radiš.

Hičkok: Pa to zavisi od toga koliko si se dobro oslobodio prvog tela. To predstavlja neznatan problem. Nakon što se počinili prvo ubistvo.

Vorhol: Da, tako da ako to dobro radiš, onda si na tom putu. Vidiš, uvek sam smatrao da bi mesari to radili s lakoćom. Uvek sam mislio da bi mesari bili najbolje ubice.

(A. B.)