HEROJ KOGA SVI PAMTE: Sve o Dragutinu Matiću, najpoznatijem srpskom vojniku iz Velikog rata! (FOTO)

Samson Černov, ruski novinar i fotoreporter, dopisnik listova "Novoja vremja" i "Ruskoje slovo", ovekovečio je srpskog vojnika Dragutina Matića pred povlačenje naše vojske preko Albanije, i ta fotografija je obišla čitav svet, a ovom ratniku donela večnu slavu.

Preporučujemo

Iako se nije znalo dugo o kom se tačno vojniku radi, istinu u javnost je izneo Dragutinov sin Blagoje Matić, koji je o njemu napisao knjigu "Moj otac - oko sokolovo". Dragutinu je podignut i spomenik ispred opštine Gadžin Han, povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta.

Čuveni srpski ratnik je rođen 10. januara 1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali „Dragutin Đorin". Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi.

U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku s njom je izrodio četvoro dece. Najstarija je kći Kristina, a potom slede sin Ranđel i dve kćeri.

Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd, u kasarnu „negde prema Senjaku". Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju. Dolazak u vojsku, bio je ujedno i njegov prvi dolazak u Beograd. Za vreme služenja vojnog roka često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem za koga je govorio da je bib „šašavo hrabar".

U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata. U oba rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost.

Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača.

Na priloženoj fotografiji vojnik Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel. Naoružan je puškom s bajonetom. Osim toga, na sebi ima i odevne predmete koje su nosile druge vojske.

Oficir stare jugoslovenske vojske Predrag Ječmenica ističe „da vojnik Matić na sebi ima i deo vojničke opreme koju je nosila turska vojska. To je jedna vrsta vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra". Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata.

Između dva svetska rata Dragutin je bio kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.

Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost, nisu sačuvani. Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovala je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata.

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. U njemu je i umro, dvanaest dana pre svog 83. rođendana.

(Telegraf.rs)