SRPSKA TUGA, JAD I ČEMER: U Vranju sahranjuju na veresiju!
Nizak životni standard, neredovne i male zarade dovele su do toga da je najčešće sredstvo plaćanja usluga i robe u Vranju - veresija. Odloženo plaćanje je „valuta“ koja prolazi u svim situacijama od rođenja, venčanja, odlaska kod stomatologa ili ginekologa, pa i - pogrebnih usluga. Preduzetnici su nezadovoljni, ali kažu da je bolje da čekaju na naplatu, nego da roba stoji ili da sede bez posla, pišu "Večernje novosti".
U ugostiteljskim objektima stalna je praksa da se usluge naplaćuju posle svadbe, a neretko ugostitelji „sačekaju“ platu ili da mladenci prebroje dobijen novac.
- Što se mog iskustva tiče ljudi uglavnom plate svoja dugovanja. Mada je bilo i nekoliko slučajeva kada nisam mogao da naplatim. To se svede na „dođem ti“ - priča Ivica Cvetković, vlasnik restorana „Gradska meana“.
U većim prehrambenim prodavnicama trgovci se dovijaju tako što se utrkuju koja će prodavnica omogućiti duži period plaćanja na čekove, pa je odloženo plaćanje dozvoljeno i na 250 dana. U manjim radnjama postoje takozvane sveske dužnika, ljudi trguju, a plaćaju kad bude plata. Veresija je zastupljena u privatnim ginekološkim i stomatološkim ordinacijama, prestižnim buticima, pa i u kozmetičkim salonima. Često veresija ne ide samo uz siromaštvo, već je neki vid bahatosti.
- Neću da pričam ko su dužnici. Ali obavimo uslugu, kažu da ih upišemo do plate, a onda se ne pojavljuju. Tako ne naplatimo, a izgubimo mušteriju koja zarađuje kao nas pet u salonu - priča revoltirana vlasnica jednog frizersko-kozmetičkog salona.
Veresije ima i u buticima bebi opreme, gde se osnovne stvari pazare na odloženo, naročito ako beba ranije dođe na svet. „Na čekanje“, „doneću kad bude plata“, „može li na rate“, funkcionišu čak i preduzeća pogrebne opreme.
- Izlazimo ljudima u susret, smrt je često iznenadna. Damo opremu do refundiranja troškova. Nemaju ljudi para, a čovek mora da se sahrani. Uglavnom donesu, ali ima i onih sa kojima naplata mora preko suda. Ranije su troškovi refundirani u roku od 10 do 15 dana, a sada ide i do mesec i po, ali moramo da čekamo, jer u ovom poslu moramo da budemo ljudi pre svega. Postoje neka dugovanja koja ne uspevam da naplatim ni preko suda i to uglavnom od imućnijih - priča Saša Anđelkvić, vlasnik pogrebnog preduzeća „Totoreja“.
On kaže da je prosečno za sahranu potrebno oko 150 evra, ali da je za mnoge porodice u Vranju to pozamašna suma. I, ovo nije sindrom male sredine gde se svi poznaju, jer je slično i u drugim gradovima.
(Telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
The Spatula
To je svuda, ne samo u Vranju!
Podelite komentar
vladojlo
Ako porodica nema para, sahrana o trosku opstine-drzave! Pa neka i dalje ljudima smanjuju plate i otpustaju....
Podelite komentar
Ime
Niste napisali sta je najgore od svega. Ako inspekcija nadje tu svesku ili papiric duznika trgovcu ima da ga odere od kazne za to na pravdi boga. A ako trgovac iz straha od inspekcijske kazne ne da komsiji na veresiji, ovaj se zato naljuti na njega. Pricam za manje gradove u Srbiji. Ako hoces da budes pravedan izgubis drugare i komsiluk koji hoce da kupuje kod tebe, ali nema novaca. A ako das na veresiji strahujes da ne popijes mnogi vecu kaznu, jer inspekcija (sit vladnom ne veruje) ne tolerise sirotinju i dobrotu ljudi.
Podelite komentar