GUBIMO I DO 80 MILIJARDI GODIŠNJE: U Srbiji hiljade hektara obradive zemlje pod korovom!

Prema podacima Privredne komore Srbije u našoj zemlji svake godine ostane neobrađeno oko 300.000 hektara zemlje. Podaci Društva agrarnih ekonomista još više su poražavajući - čak 424.000 hektara u Srbiji je pod korovom.

Preporučujemo

Najviše napuštenog, odnosno nekorisćenog poljoprivrednog zemljišta ima u Pčinjskom i Pirotskom okrugu, a pojedinačno to su lokalne samouprave Surdulica i Bosilegrad, koje imaju više od 50 odsto zemljišta koje se ne koristi.

U Vojvodini je ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište gazdinstava na površini od 1.608.896 hektara i samo mali deo ove pokrajne se ne obrađuje. Nažalost, to nije slučaj sa ostatkom zemlje. Statistički gledano, u Srbiji se ne obrađuje 12,3 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno svaki osmi hektar.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kaže da se zbog ne korišćenja površina godišnje gube stotine milijardi dinara.

- Čak i da se to zemljište ne obrađuje, već da se recimo pokrije bagremom, mi bismo samo od paše mogli da dobijamo 500 kilograma meda po hektaru. Pomnoženo sa cenom meda, pa puta četiri stotine hiljada hektara pa vidite koliki je to gubitak - kaže Ševarlić.

Računicom, koju nam je Ševarlić preporučio, a u kojoj smo kilogram meda cenili 400 dinara došli smo do toga da Srbija zbog nekorišćenja ove zemlje gubi oko 80.000.000.000 dinara godišnje. Ukoliko bi se posadio orah, ili lešnik, čiji su plodovi na ceni, i koje bi se posle nekih godina moglo koristiti i kao građa gubimo mnogo novca.

Razloga zbog kojih je ovolika površina u Srbiji zapuštena ima mnogo. Među prvima je demografski, odnosno činjenica da ljudi sve više napuštaju mesta i ne obarđuju zemlju. Kao najkritičniji primer je opština Crna Trava u kojoj na jedan kvadratni kilometar dolaze svega tri osobe.

Kada su iseljavanja počela, prema rečima Ševarlića, država nije znala lepo da odreaguje i nie preuzela prave i odgovarajuće agrarno-ekonomske mere.

- Sve zadruge su uništene i ukinute jer se tvrdilo da su one relikvije komunizma. A svuda u svetu one predstavljaju tekovinu kapitalizma. Drugo, u odsustvu zadruga niko se nije pojavio ko će da preuzme obradu tog zemljišta - smatra Ševarlić.

Kao još jedan razlog za ovoliko neobrađene zemlje u Srbiji navodi se i činjenica da su subvencije jednake i iznose 12.000 po hektaru, bez obzira dal su u pitanju zemlja u ravničarskom, ili brdskom kraju, koliko je treba oplemeniti.

O tome da bismo znali da iskoristimo i nove obradive površine govori i podatak da je Srbija za prvih pet meseci ove godine Srbija izvezla poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u vrednosti od milijardu i 149 miliona američkih dolara.

(M. B.)