ZBOG RUPA U ZAKONU: U Srbiji je moguće začeti dete i nakon smrti!

Zbog nedorečenosti zakonskih propisa i pravne praznine, jedna udovica čeka ispunjenje poslednje želje svog supruga da nakon njegove smrti rodi dete, začeto uz pomoć vantelesne oplodnje, njegovim polnim ćelijama.

Preporučujemo

S obzirom na to da naš porodični zakon ne reguliše mogućnost posthumne vantelesne oplodnje, a Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja precizira da, osim (pokojnog) supruga, saglasnost za veštačku oplodnju moraju da daju i ministar zdravlja i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ova žena čeka odgovor države na pitanje – da li će postati majka, piše "Politika".

Međutim, ni tu nije kraj njenim mukama, jer zakonodavac takođe zahteva da se pre vantelesne oplodnje izvrši procena roditeljske podobnosti ove žene kako bi se ustanovilo da li je ona „podobna” da bude samohrani roditelj.

Kako nezvanično saznaje Politika u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dilema ove žene biće rešena u narednih desetak dana i to u saradnji sa Upravom za biomedicinu Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Iako je ovo prvi zahtev za vantelesnu oplodnju polnim ćelijama pokojnog supruga koji je stigao na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministra zdravlja, Vukota Vlahović, pravnik u Odeljenju za upravno nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva rada, kaže da je ovo samo jedna od brojnih životnih situacija koja zahteva ozbiljno razmatranje potrebe za izmenom porodičnog zakona.

- Sada važeći porodični zakon reguliše ko se smatra majkom i ocem deteta koje je začeto veštačkom oplodnjom i kako se taj status može osporiti. Zakonom o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja propisano je da su donori polnih ćelija prvenstveno supružnici ili vanbračni partneri. U postupak veštačke oplodnje može ući i žena koja sama živi, dakle koja nije u braku ili vanbračnoj zajednici, pod uslovima koji su zakonom propisani. Ta osoba, kao i supružnici i vanbračni partneri, mora biti zdrava i procenjena kao adekvatan roditelj svom budućem detetu. Takođe, udovica može nakon smrti muža ući u postupak veštačke oplodnje polnim ćelijama koje je za života donirao njen muž, ako je on dao svoju saglasnost za veštačku oplodnju. Međutim, porodični zakon ne sadrži odredbe koje regulišu porodični status posthumno začetog deteta. Takve odredbe mogu biti unete izmenama porodičnog zakona na kojima se aktuelno radi u ministarstvu – naravno, ukoliko se oceni da su one potrebne”, objašnjava Vlahović.

Politikin sagovornik dodaje da porodični zakon ne predviđa mogućnost surogat majčinstva. U ovom momentu Velika Britanija, Izrael, Holandija, Češka, Rusija, Ukrajina i SAD dozvoljavaju surogat materinstvo i zakoni tih zemalja obezbeđuju pravnu sigurnost svih učesnika u tom procesu, piše Politika.

Ovi zakoni nisu doneseni preko noći – njima je prethodila ozbiljna javna rasprava u čijem se središtu svakako nalazi etička dilema da li surogat majka može da polaže pravo na dete koje ne nosi njen genetski materijal. Zakoni Hrvatske, Slovenije, Nemačke i Austrija izričito zabranjuju surogat majčinstvo.

Politikin sagovornik ističe da se Ministarstvu rada do sada obratio samo jedan bračni par koji je sklopio ugovor sa jednom Ukrajinkom da im rodi dete i dodaje da je njima bila potrebna administrativna pomoć oko upisa deteta u matičnu knjigu rođenih.

(Telegraf.rs)