ŽIVIMO U SIVOJ ZONI: Šta sve Srbi prodaju na crno?

Dok Vlada Srbije najavljuje povećanje kazni i pooštrenu kontrolu za firme koje legalno posluju, u Srbiji se ogromnim količinama robe trguje potpuno van legalnih tokova i nadležni ne rade mnogo da tome stanu na put, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za procenu poslovnog okruženja u Srbiji.

Preporučujemo

Podaci iz prva četiri meseca 2014. godine, o prometu robe u sivoj zoni u određenim delovima Srbije, nikako nisu sjajni.

- Ako govorimo o trgovini osnovnim životnim namirnicama u ruralnim sredinama, gde živi skoro 50% stanovništva Srbije, preko 70% trgovine živinom, mesom i mesnim prerađevinama je na crno. U gradskim sredinama oko 20% trgovine ovim proizvodima je u sivoj zoni, jer građani nabavljaju ove namernice sa sela, po pravilo od poljoprivrednih proizvođaca koji nisu registrovani. Takođe, u pograničnim zonama, na primer sever Bačke i Banata, granica s Mađarskom, gde su meso i mesne prerađevine značajno jeftinije, ovi proizvodi dostižu i do 55% u ukupnoj trgovini, a kupljeni su u sivoj zoni, preko preprodavaca - kaže Rajić.

Situacija je alarmantna i kod trgovine tekstilom, naročito u pograničnim zonama, na jugu, istoku i zapadu Srbije. Tamo na jedan komad tekstilne robe prodat u legalnim tokovima dolazi jedan komad kupljen u sivoj ekonomiji.

- U velikim gradovima, gde je kupovna moć najveća, kao što su Beograd i Novi Sad, ovaj procenat ne prelazi 30%, ali varira u različitim delovima godine, i izraženiji je u letnjim mesecima kada ima mnogo više prodavaca po ulicama i pijacama - navodi Rajić.

Visok procenat trgovine u sivoj zoni ima i kućna hemija, prosečno oko 34%, duvan i duvanski proizvodi, prosečno oko 27%, (u naglom porastu i sa tendencijom daljeg rasta, jer je 2009. godine bilo svega 16%).  Tu su i obuća (patike i cipele), prosečno oko 37,7% zastupljene u sivoj zoni, bela tehnika (26,4%), računari i IT oprema (30,5%).

Ove proseke značajno podižu Beograd i Novi Sad, kao gradovi sa najvećom kupovnom moći. Kada bi se gledala Srbije bez ova dva velika grada, trgovina u sivoj zoni bila bi svakako preko 48%, a možda i više.

- Procene su da samo u trgovini tekstilom država godišnje izgubi preko 300 miliona evra, koliko bi se slilo u budžet kroz PDV, poreze na zarade (kada bi radnici na crno bili prijavljeni), carinske i druge prihode. Kada se tome doda promet ostalih proizvoda, kao što su bela tehnika, računari, IT oprema, drugi aparati, hemija, duvan i duvanski proizvodi, ovaj iznos je nekoliko puta veći. Država mora doneti paket mera protiv sive ekonomije, zatim javno upozoriti sve da će im dati tri meseca da svoje poslovanje prijave i prevedu u legalne tokova, a da će posle toga krenuti u rigoroznu kontrolu i da će sva imovina stečena trgovinom u sivoj ekonomiji, za koju se ne može dokazati legalno poreklo, biti oduzeta, a njeni vlasnici procesuirani i strogo kažnjeni - zaključuje Rajić.

(N. S.)