NAREDNI PREDSEDNIK AMERIKE JE "LUDAK": Upoznajte Teda Kruza, budućeg šefa Bele kuće (FOTO) (VIDEO)

Barak Obama, šef Bele kuće iz redova demokrata, vezaće dva uzastopna mandata, a drugi će mu se završiti koncem 2016. godine kada će biti organizovani izbori za narednog najmoćnijeg čoveka na svetu. Od kraja Drugog svetskog rata nikada se nije desilo da pripadnici ove stranke vežu tri četvorogodišnja perioda gospodarenja administracijom Sjedinjenih Država; republikancima se ovo desilo u dva navrata, sa Niksonom i Fordom a potom i sa Reganom i Bušom Starijim.

Ako je suditi po ovoj tradiciji, demokrate nemaju nikakvu šansu da pobede za dve i po godine, a povratak republikanaca u Pensilvanijsku aveniju 1600. čini se neizbežnim. Ne zna se samo ko će biti osoba koja će stati na crtu novom demokratkom kandidatu koji je verovatno unapred osuđen na propast.

Osim što može da se nasluti. Barem mogu oni koji umeju da čitaju između redova i da prepoznaju "hajp" kada ga vide. Malobrojni koji su već 2005. osetili da će praktično nepoznati Obama biti novi predsednik, nakon što su mediji počeli frenetično da ga prate, znaju o čemu pričamo.

Čovek o kome ćemo danas govoriti nije, međutim, neko koga će liberalni mediji uzdizati u visine kao što su to radili sa bivšim senatorom iz Ilinoisa (čitaj: Obamom). On nije neko ko će nailaziti na odobravanje i tapšanje po ramenu. Ted Kruz nije omiljen čak ni u svojoj stranci, a kamoli u suparničkom taboru. Primera radi, Džon Mekejn, konzervativac, republikanac i Bušov potpredsednik, javno ga je nazvao "ludakom".

Ko je Ted Kruz?

Ukratko, senator iz Teksasa i strasni pripadnik Pokreta čajanka ("Tea party" u originalu) koji je nastao 2009. godine u okviru Republikanske stranke kao tvrdo desno konzervativno krilo ionako desnih i konzervativnih republikanaca. Samo ime je aluzija na Bostonsku čajanku, istorijski događaj koji je doveo do Američkog rata za nezavisnost, kada su se 1773. godine američki kolonosti pobunili protiv oporezivanja od strane engleske vlade i njenog monopola na uvoz čaja, te ga svog pobacali u more.

Malo šire: nepokolobljivi zastupnik uverenja da se ustav SAD treba čitati bukvalno i da u njemu treba čitati samo ono što doslovno piše bez ikakvih interpretacija; da Amerika mora da bude decentralizovana i da treba biti sprovedena devolucija vlasti, odnosno da se ingerencije koje ima Vašington moraju u što većoj meri preneti na savezne države; da treba ukinuti IRS ("Internal Revenue Service", vladinu agenciju koja se bavi skupljanjem poreza) i pojednostaviti poreski sistem; da treba istražiti poslovanje Federalnih rezervi; da treba ukinuti Obamaker, odnosno set zakona o zdravstvenoj zaštiti onih ljudi koji ne mogu da priušte sebi lečenje; da republikanci ne smeju da prihvate stavove demokrata jer su izgubili izbore svaki put kada su to pokušali. Premda je protiv gej brakova, ostavio bi pojedinačnim državama da odluče šta im je činiti. On je takođe i protiv abortusa.

Dakle, Ted Kruz je tvrdolinijaš. Pretvrd čak i za mnoge konzervativce koji su podeljeni po mnogim pitanjima, spada u onu grupu republikanskih političara koji na Vašington gledaju kao na septičku jamu korupcije a na kompromis sa demokratama kao na izdaju. Kada se nedavno pojavio na jednoj konvenciji u Teksasu, frenetičnoj publici je rekao: "Dve nedelje sam bio u Vašingtonu. Dobro je vratiti se u Ameriku", i naišao na gromoglasni aplauz i povike podrške.

Vraćamo se ponovo na pitanje od maločas: ko je Ted Kruz?

Rođen je u Kalgariju, u Kanadi, 22. decembra 1970. godine od oca Rafaela Kruza - kubanskog imigranta - i majke Eleonore, američke državljanke. Ovo je vrlo važno: zvanično tumačenje Ustavnog suda SAD konstitucionalne odredbe koja kaže da samo "natural-born citizen" može da se kandiduje za predsednika glasi: osoba koja je rođena na teritoriji SAD bez obzira da li su joj roditelji državljani, ili osoba rođena van teritorije SAD kojoj su roditelj/i državljani.

Tokom srednje škole učestvovao je u radu "Free Market Education" fondacije, gde je naučio sve o slobodnom tržištu, ali i o Ustavu SAD. Tamo je naučio da čitav osnovni akt najmoćnije svetske sile sažme u "TCCNCCPCC pawn momma run", što je kada se prevede na normalan jezik akronim od: "porezi, otplata, trgovina, naturalizacija, kovanje novca, borba protiv falsifikatora, poštanske usluge, autorska prava, sudovi, piraterija, vojska, rat, mornarica, milicija, novac za miliciju, Vašington, pravila, te neophodno i podesno". Kruz je tekstualista, odnosno neko ko čvrsto veruje da je Ustav ograničen na precizne termine tog dokumenta, i ni na šta više.

- Ted je bio neverovatan govornik u 14. godini, daleko najimpresivniji pohađač kursa koga smo ikada imali. Bio je idealan učenik, jer je upijao sve što smo pričali, a ionako je došao iz konzervativne porodice - kaže jedan od profesora ove fondacije.

Potom je upisao univerzitet u Prinstonu, gde je i diplomirao. 1992. godine je pobedio u govorništvu i na američkom i na severnoameričkom takmičenju. Iste godine je proglašen za najboljeg govornika u SAD, zbog čega je Prinston od 1995. godine uvek titulu "Kruz" za sve brucoše koji pobede na debatnim nadmetanjima u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

- Postoje dve vrste debata na koledžu, jedna koja se fokusira na različitu temu svake godine i ona parlamentarna u kojoj ti ne daju predmet unapred već za koju moraš da budeš brzog i britkog uma i da znaš mnogo o različitim tema. Ted je bio najbolji u tome, najbolji u celoj zemlji - rekao je njegov tadašnji partner u debatnom timu, Dejvid Penton.

Kruz je na završnoj godini napisao i seminarski rad na temu Devetog i Desetog amandmana koji su tek kasnije došli u fokus konzervativnog pokreta. Napisao ga je toliko dobro, da se njegovi profesori i danas sećaju. Robert Džordž, jedan od njih, odlučio je da se našali pa mu je prvo napisao C+ kao ocenu (kod nas kao 3+), samo da bi video njegovu reakciju i da bi se Kruz zapitao da li je zaista najpametniji u amfiteatru. Potom mu je dao A.

- Došao je na prvo predavanje sa podignutom rukom i držao je ruku podignutu tokom celog semestra - priseća se on.

Nakon Prinstona, Kruz je pohađao Pravni fakultet na Harvardu, a pripravnički staž je odslužio u Teksasu. Usledila je advokatska praksa tokom koje je radio i za NRA (National Rifle Association, koja okuplja sve vlasnike oružja), posebno se istakavši u pripremi slučaja protiv ondašnjeg predsednika Bila Klintona. Istovremeno, bio je pravni savetnik kongresmena Džona Benera.

- Kruz je bio najbolji parničar u Državi Teksas - kaže Džejms Hou, koji je našeg današnjeg anti-heroja zamenio na jednoj od funkcija o kojima će više reči biti kasnije.

1999. godine priključio se Bušovoj predsedničkoj kampanji kao savetnik za unutrašnju politiku.

- Bio sam zadužen za sva pitanje koja su se ticala unutrašnje politike a da su doticala pravo. Bili smo podeljeni na timove, ali je na kraju sve dolazilo do mene. Bilo je to paklenih godinu u po dana, ali se isplatilo. Konačno, tako sam upoznao svoju ženu. Bili smo jedan od osam brakova koji su proizašli iz te kampanje, zbog čega mladim ljudima savetujem da se, ako žele da upoznaju supružnika, priključe nekoj političkoj kampanji - kaže Ted Kruz.

Ova nova zvezda prestoničke politike odigrala je i bitnu ulogu u krizi oko prebrojavanja glasova na Floridi posle predsedničkih izbora 2000. godine, kao jedan od nekoliko pravnika i političara koji su držali stranu republikanskog kandidata. Uspešno.

Nakon što je Buš postao predsednik, otišao je na poziciju pridruženog zamenika teksaškog državnog tužioca. 2003. godine ubedio je svog šefa da je najbolje rešenje za poziciju zastupnika teksaškog državnog tužioca pred Vrhovnim sudom u Vašingtonu.

- Želeli smo da od Teksasa načinimo nacionalnog lidera u tumačenju i borbi za pravna pitanja koja su najaktuelnija u današnje vreme. Ted je bio najbolji čovek za taj posao. Tražio sam nekoga uz koga dolaze baterije, a on je bio prepunjen i spreman da poleti. Hteli smo da preuzme vodeću poziciju u Sjedinjenim Državama što se tiče artikulisanja vizije strogog tumačenja Ustava. To je bio cilj - kaže Greg Abot, državni tužilac Teksasa.

I Kruz se pokazao kao pun pogodak: tumarao je Amerikom u potrazi za slučajevima koji bi mogli da unaprede borbu za one ustavne ciljeve koje su želeli, a ponekada je čak i volonterski pisao sažetke kao prijatelj suda za slučajeve koje su on i Abot podržavali. Intervenisali su u slučajevima koji su podržavali prava za posedovanje oružja, prava pojedinačnih država i prava iskazivanja religioznih osećanja u javnosti. U jednom slučaju, Kruz je napisao sažetak koji je ubedio sud da odobri postavljanje spomenika Deset božijih zapovesti u Ostinu, glavnom gradu Teksasa.

Za samo šest godina Ted Kruz je zastupao Teksas ili druga pravna lica pred Vrhovnim sudom devet puta, pobedivši u pet slučajeva, što je svojevrsni rekord. Zapravo, slučajeve koje je izgubio su bili beznačajni; u jednom se pojavio kao prijatelj suda. Slučajeve koje je dobio su bili dramatični i bitni. Najvažniji je svakako onaj iz 2008. godine kada je Ernesto Medeljin, vođa bande koja je silovala dve devojčice, osuđen na smrt; međutim, Svetski sud, ispostava Ujedinjenih nacija, je naložila SAD da ponovo otvori ovaj slučaj jer je osuđeni bio državljanin Meksika a nije mu ponuđena zaštita njegove zemlje. Kruzova pozicija je bila klimava: protiv sebe je imao čak i Džodža Buša, Vrhovni sud i Ujedinjene nacije. Šta je on uradio? Okrenuo je priču na svoju vodenicu.

- I u pravu i u politici suštinska bitka je meta-bitka na polju formiranja priče. Kao što kaže Sun Cu, svaka bitka je dobijena pre nego što i počne ako sam izabereš teren na kome će se tući. Uzmimo ovaj slučaj. Priča druge strane je bila jednostavna i laka za razumevanje: 'može li Država Teksas da zanemari međunarodne obaveze SAD, međunarodni zakon, predsednika SAD i ostatak sveta? Uostalom, i sami znate kakvi su Teksašani što se tiče smrtne kazne!'. To je bila njihova priča. Prema tome, kada se sudija vrati kući i unuk ga pita o čemu se tu radi on će mu reći 'ovde se radi o tome može li jedna savezna država da ignoriše međunarodne obaveze SAD' - objašnjava Ted Kruz.

Zbog toga je on odlučio da promeni priču i da se pozabavi podelom vlasti, pa je sve okrenuo naopačke: umesto da to bude bitka između Teksasa i SAD, biće to boj između izvršne i zakonodavne vlasti federalne vlade, u kojoj će Teksas biti na strani kongresa. Kruz je počeo da zastupa stanovište da predsednik ne može da naređuje Teksasu da otvori slučaj bez specijalnog odobrenja sa Kapitol hila. Iako su se na samom početku odbrane ovog slučaja pred devetoricom sudija Vrhovnog suda svi sa njim prepirali i sporili, uspeo je da ubedi šestoricu u ispravnost svojih argumenata i da dobije slučaj.

Postao je toliko ležeran pred ovom institucijom da je povremeno ubacivao i šale u argumentaciju, što je uvek opasno. A i sudije su njega počele da cene. 2008. godine je bio pozvan da brani poziciju Luizijane koja je smatrala da Ustav dozvoljava egzekuciju pojedinca koji je silovao dete. Da vas ova sudska instanca pozove da kao prijatelj suda govorite u prilog nekoga je neverovatna čast.

Sve je bilo spremno za veliki skok. Kada je 19. januara 2011. godine dotadašnja teksaška senatorka Kej Bejli Hačison objavila da se neće ponovo kandidovati, Ted Kruz je putem bloga objavio da će pokušati da zauzme njeno mesto. Na partijskim izborima je pobedio protivkandidata za 14 odsto, iako mu niko nije davao šanse, pa su zvanični izbori protiv demokratskog protivkandidata, zbog republikanske tradicije Teksasa, bili samo formalnost.

Njegov ulazak u senat je zatresao establišment u prestonici čak i pre nego što uopšte preuzeo funkciju. Na neformalnom senatorskom ručku na koji je bio pozvan debatovao je protiv povelje Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, na bazi toga da se suverenitet SAD ne može preneti ni na koga drugog osim na američki narod te da UN jednostavno ne može da naređuje Americi šta treba da radi.

- Ljudi koji su izlazili iz sale restorana su se "u*rali u gaće", a ja sam pomislio, ovaj tip ne časi časa da pokaže mišiće - rekao je o ovom događaju Dik Durbin, demokratski kongresmen iz Ilinoisa.

Njegova upućenost u ustavna pitanja izaziva divljenje čak i ljudi koji se sa njim uopšte ne slažu.

- Ted je u stanju da poveže eruditsku analizu Ustava sa politički dopadljivim sloganima, a to je redak talenat - kaže Valter Delindžer, bivši član Klintonove administracije. Ali, dodaje: - Problem sa Tedovim pogledima na Ustav, baziranim na pravima pojedinačnih država i ograničenim poljem delovanja federalnih vlasti, je to što su oni odbačeni na Konstitucionalnoj konvenciji u Filadelfiji, zatim vaskrsnuti od strane Džona Kalhuna i konfederalista tokom Građanskog rata, kada su ponovo propali. Još uvek su tu. Ja mislim da su pogrešni, ali Ted nam daje jednu veoma sofisticiranu verziju tih pogleda.

Međutim, u žižu američke javnosti došao je prošle godine kada je održao maratonski 21-časovni govor (!!!) ne bi li što je moguće više odložio izglasavanje zakona o zdravstvenoj zaštiti (Obamaker), pa je čak u toku toga svojoj deci koja su ga gledala na televiziji pročitao i bajku za laku noć.

U jednom trenutku je objasnio i lične razloge zbog kojih je protivnik "socijalističkog" pristupa koji Bela kuća ima pod svojim prvim afro-američkim predsednikom.

- Kada je moj otac pobegao sa Kube od represije, imao je 18. godina, bio je bez prebijenog dinara i nije znao engleski. Ali imao je sreće da se prijavio za studentsku vizu, imao je sreću da bude primljen na Univerzitet u Teksasu. Hvala Bogu što nije imao sreće da pored sebe imao nekog dobronamernog liberala da ga zagrli i kaže mu "dozvoli mi da se pobrinem za tebe, da ti dam vladin ček, da te učinim zavisnim od vlade; nemoj se maltretirati sa pranjem posuđa, nemoj ništa da radiš".

U svojoj borbi za drugačiju Ameriku (ili, rekao bi možda Kruz, onakvu kakva je trebalo da bude da su se sledila uputstva Otaca nacije) ne preza ni od borbe protiv ljudi iz redova svoje stranke, ako ih vidi kao umerene i/ili izdajnike konzervativnih ideja. Na primer, potpisnik je pisma za skupljanje kampanjskog novca za one kandidate koji bi se kandidovali protiv ovakvih republikanskih senatora.

Ranije ove godine, šef senatorskog kluba republikanaca u senatu Mič Mekonel, napravio je proceduralni dogovor sa demokratama kako bi 50 glasova umesto 60 bilo dovoljna većina za izglasavanje zakona kojim bi se povećala dozvoljena granica javnog duga; ovo bi senatorima poput Mekonela omogućilo da glasaju protiv zakona, a da on svejedno bude izglasan (jer je morao), što bi im pomoglo da pobede protivkandidate iz Pokreta čajanke na unutarstanačkim izborima.

Kruz je naravno bio nepokolebljivo protiv.

- Ništa moje kolege tokom dosadašnjeg trajanja mog mandata nije više razjarilo od toga. Republikansko vođstvo je zamolilo sve senatore iz naše partije da podrže ovaj dogovor, a argumentacija im je bila dvojaka: pod jedan, ako to uradimo, zakon će proći a mi želimo da prođe; pod dva, ako to ne uradimo demokrate mogu i same nekako da ga proguraju; ovako će svako od nas moći da glasa protiv, i možemo da se vratimo kući i kažemo da smo glasali protiv. Moj odgovor je bio jednostavan: ne postoji ništa u ovom univerzumu što će me naterati da dam pristanak na povećanje dozvoljene granice i omogućiti Hariju Ridu da doda bilione duga našoj naciji - objašnjava Kruz.

Ovaj događaj ga je samo dodatno ubedio da je njegovo gledište na prestonicu potpuno tačno.

- Ovo je delom razlog zbog koga sam mnogo puta rekao da najveća podela u ovoj zemlji nije između republikanaca i demokrata već između političara u Vašingtonu i američkog naroda.

Dakako, zbog ovakvog stava ima mnogo republikanskih neprijatelja.

- Ted je veoma pametan i artikulisan i ima veliki broj sledbenika, ali otvoreno je pitanje da li će nam to što on radi vratiti većinu u kongresu i senatu - kaže Džon Kornin, njegov kolega iz Teksasa.

Kruzovom senatorskom kancelarijom dominira ogromna slika, ulje na platnu, Ronalda Regana u Berlinu, kako drži govor ispred Brandenburške kapije. Regan je njegov heroj: kao i američki predsednik koji je srušio Sovjetski Savez, i Kruz, kao što smo nekoliko puta napomenuli, veruje u ograničenu vladu, iako iz različitih razloga: dok je Regan smatrao da je to stvar izbora, Kruz misli da je to nešto što zapoveda sam ustav.

Kruz je konzervativac po izgledu jednako kao i po ideologiji. Oblači se "kao prodavac IBM iz 1975. godine"; kosa mu je dovoljno duga da može da se zaliže na stranu; kada se obraća publici na usnama mu uvek lebdi poluosmeh što sugeriše da ima neizrečenu povezanost sa slušaocima; na binu se penje ubrzanim hodom kao motivacioni govornik; improvizuje tokom govora ali ne brblja.

Kruz još uvek nije podneo zvaničnu kandidaturu, ali milioni Amerikanaca očekuju da to uradi kad vreme dođe. Hoće li zaista biti naredni šef Bele kuće ostaje da se vidi. Ali, i veća čuda su se događala.

(V. V.)