ŠEVARDNADZE: Heroj Zapada kojeg Gruzija nije volela (FOTO)

Bivši šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, koji je danas preminuo u 86. godini, na Zapadu je bio doživljavan kao heroj u okončanju Hladnog rata, ali je u rodnoj Gruziji, kao šef države, doživeo dramatičan politički pad.

Preporučujemo

Vest o smrti Ševardnadzea saopštila je njegova lična asistentkinja Marina Davitašvili, koja je navela da je preminuo posle duge bolesti, ali nije navela više detalja. Ševardnadze je bio ministar spoljnih poslova Sovjetskog saveza od 1985. sve do raspada zemlje 1991. godine, da bi 1995. postao predsednik Gruzije.

Na toj funkciji je ostao sve do 2003. godine, kad se u Gruziji dogodila takozvana "Revolucija ruža", odnosno izbili protesti zbog osporenih rezultata parlamentarnih izbora. Ti događaji su doveli do njegove smene. Nakon toga, Ševardnadze je uglavnom živeo povučeno, daleko od očiju javnosti.

Kako ističu zapadni mediji, taj politički veteran je u očima mnogih državnika na Zapadu bio jedan od najuticajnijih figura za postizanje sporazuma koji je doveo do rušenja Berlinskog zida, a imao je i vodeću ulogu u pregovorima sa SAD o smanjenju nuklearnog naoružanja.

- Nisam siguran da bi se Hladni rat mirno završio bez njega. On je promenio sve naše živote. Čovek je heroj - opisao ga je tim rečima bivši američki državni sekretar Džejms Bejker 2000. godine. Bejker i Ševardnadze su proveli duge sate sa pregovaračkim stolom za kojim se odlučivalo o sudbini odnosa Istoka i Zapada.

"Ševi", kako su ga zvali u Vašingtonu, smatran je najliberalnijim šefom diplomatije u sovjetskoj istoriji. Među svojim sunarodnicima je imao nadimak "Srebrna lisica" zbog, kako su smatrali, sposobnosti da preživi političke krize. Ipak, njegovo zbacivanje sa mesta šefa gruzijske države, izazvalo je veliko slavlje na ulicama Tbilisija.

Njegova vladavina je ostavila Gruziju u siromaštvu i haosu, navodi AFP i ocenjuje da je Ševardnadze svojim pristankom da se povuče sa vlasti posle masovnih protesta 2003. uspeo da sačuva stečenu reputaciju i poštedi zemlju krvoprolića kojeg su se mnogi pribojavali.

Ševardnadze je rođen 1928. u selu Mamati, a Komunističkoj partiji je pristupio sa 20 godina, nakon čega je usledio njegov munjevit politički uspeh. Postao je ministar gruzijske policije 1968, a četiri godine kasnije i prvi sekretar gruzijske KP. To vreme ostaje upamćeno po borbi protiv korupcije i brutalnoj represiji prema političkim disidentima.

U Politbiro ŠSR-a primljen je 1978, čiji najmlađi član postaje sledeće godine budući lider zemlje Mihail Gorbačov. Ševardnadze i Gorbačov su delili čvrsto uverenje da su Sovjetskom Savezu potrebne reforme i kada je Gorbačov postao šef države 1985. imenovao je Ševarnadzea za šefa diplomatije.

On je postao oličenje nove gorbačovske politike u odnosima sa svetom, a odlučujući momenat u njegovoj spoljno-političkoj karijeri bio je kad je odbio da udovolji liderima istočnih komunističkih zemalja koji su tražili intervenciju sovjetskih trupa kako bi se zaustavile demokratske promene koje su dovele do pada Berlinskog zida 1989. i ujedinjenja Nemačke.

Unutar ŠSR-a, borio se protiv predstavnika tvrde linije unutar KP, koji se se suprotstavljali Gorbačovljevim reformama, poznatim kao perestrojka. Ševardnadze je podneo ostavku godinu dana pre sloma Sovjetskog Saveza, ali se ubrzo vratio na mesto ministra spoljnih poslova u mesecima koji su ostali režimu koji je bio na izdisaju.

Predsednik Gruzije je postao 1995, reizabran je 2000, ali je 2003. usledila revolucija koja ga je koštala vlasti. Kritičari njegovog režima u Gruziji tvrde da je dozvolio kriminalnim grupama da ojačaju, u zamenu za lojalnost režimu, da su se kriminal i korupcija otrgli kontroli, a država našla na ivici bankrota. Ševardnadze je preživeo i dva pokušaj atentata - 1995. i 1998. godine.

(Telegraf.rs / Tanjug)