ZA NJEGA NIJE ZNAO NI VUK KARADŽIĆ: Pogledajte prvi srpski bukvar star 420 godina! (FOTO)

Neprocenjivi dokument i ključno delo koje označava početke pismenosti u Srbiji - prvi srpski bukvar, ne samo da nije nastao u vreme jezičke reforme pisma i pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića (kako većina građana po automatizmu misli), već za njega Vuk nije ni znao!

Preporučujemo

Ko uči zbog znanja, a ko zbog ocena: U Srbiji sve više "vukovaca", ali da li oni zaista toliko vrede?

Ma koliko poražavajuće zvučala ta činjenica prvi srpski bukvar čiji je autor bio Inok Sava iz manastira Dečani, iako štampan kod mletačkog štampara Đ. A. Rampacetija u Veneciji 1597, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893!

Što zapravo znači da dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da skoro tri veka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje.

Foto: Wikipedija / Nikola Smolenski

Baš toliko, ovo delo pratila je huda sudbina zaborava i nemara. Čak se ni o Savi Inoku nije znalo ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i da je bio jeromonah manastira Dečani.

Da priča bude još tužnija ovaj bukvar je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja raspolagala sopstvenim učilima, pismenima ili azbučnicima, a posebnost svakako predstavlja i metodika ovog pisanija, pre svega zato što je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja.

Ovaj bukvar je bio osmišljen tako da je na prvoj strani bila štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, pa imena svih slova.

Foto: Arhivska fotografija

A za bukvar se sasvim slučajno saznalo. Najpre je 1597. godine ruski konzul u Skadru Krilov poklonio prvo izdanje novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću.

Potom je drugo izdanje (štampano 25. maja 1597. u Dubrovniku) 1921, kupio inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda, da bi naposletku oba izdanja bila poklonjena Narodnoj biblioteci Srbije.

Kako to na ovim nesrećnim prostorima biva, prvo izdanje na samo dva lista od kojeg je ostao samo prepis izgorelo je u bombardovanju Beograda (i Narodne biblioteke) 6. aprila 1941, a drugo, na četiri lista pukom srećom je sačuvano.

Foto: Milena Đorđević, Foter/Flickr/Moyan_Brenn

Tokom 1903, Ljuba Stojadinović je priređujući "Katalog Narodne biblioteke Srbije" uneo bukvar Inoka Save među dela srpske pismenosti.

Pre dvadesetak godina, Mihailo Blečić, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinović priredili su reprint ovog bukvara na osnovu drugog izdanja, koje je sačuvano.

Reprint je 1991. objavila "Politika", a na osnovu tog izdanja pomenuti autori priredili su i novu knjigu prvog srpskog bukvara inoka Save u kojoj je umesto staroslovenskih pismena korišćen računarski set tipografskih karaktera "inok sava", koji je kreirao i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.

(Katarina Vuković)