AMERIČKI BIZNISMEN SRPSKOG POREKLA: Ovo su prave tajne uspeha! (FOTO)

Američki biznismen, rodom iz Smedereva, nakon 30 godina rada pristao da otkrije svoja pravila za uspešan biznis. Sedi na ivici stolice, ustaje u tri ujutru i ima samo jedan mobilni. Staniša Jevtić (63), američki biznismen rodom iz okoline Smedereva, nakon 42 godine van Srbije i skoro 30 godina u privatnom biznisu, ostvario je američki san!

Preporučujemo

Došavši u rodni kraj na odmor, on je za Telegraf pristao da da savete kojim se biznisom baviti, koliko spavati, šta naučiti, šta su najveće greške mladih biznismena, ali i kada znati da je vreme da se stavi ključ u vrata i biznis. Staniša Jevtić ima osam razreda osnovne škole i neutoljivu želju da uči. Ima i ono glavno- petlju!

Počeo je kao moler, kada je pre 42 godine sa sestrom otišao kod rođaka u Ameriku. Danas je vlasnik kompanije "Stan's Painting & Decorating" u gradu Hobart u državi Indiana. Firma se bavi molerisanjem velikih hotela, ustanova i tržnih centara. Vlasnik je i restorana koji prodaje ćevape i brzu hranu. Staniša Jevtić oženjen je Amerikankom Dženet, ima dva sina, Majka i Marka i ćerku Roz. Direktan je, na svako pitanje odgovara "u glavu" i nema običaj da mnogo savetuje.

Za Telegraf je odao par svojih tajni i pravila.

1. Radi samo ono što zaista znaš i u tome budi najbolji

- Prvih 13 godina u Americi radio sam kao moler za veliku kompaniju. Naučio sam to da radim. Onda sam rešio da radim za sebe, dao otkaz i počeo svoj posao. Kada krećete u biznis radite samo ono što znate, što vas zanima, i tada se ne plašite. Ne radi ono što radi komšija i lepo mu ide. Svakoga dana, ali svakoga dana, radi na tome da budeš bolji. Moraš biti najbolji. Tada ćeš imati ime i posao zakazan i po godinu dana unapred, kao ja.

2. Početni kapital

- Meni su govorili- treba ti početni kapital od 50.000 do 100.000 dolara. Ko meni, Srbinu u Americi da pozajmi te pare, kada ja da ušparam toliko novca? Nisu mi trebale te pare. Počeo sam posao iz svoje kuće, krečio stanove, zgrade, manje firme...Posle dve godine uzeo sam malu kancelariju, zaposlio još jednog čoveka. Posle sedam godina kupio sam malu staru zgradicu, sredio je. Danas imam kompaniju i 120 zaposlenih, objašnjava Amerikanac poznat kao Sten Jevtic.

3. Poslovni prostor

- Ovde bih da se osvrnem na greške mog Srbina biznismena. On sve pare odmah uloži u poslovni prostor u centru, velika zgrada, bleštava stakla, italijanske pločice... Kada sve to uradi, da komšije vide, nestane para za biznis. Katastrofalna greška!

Greška broj dva, poslovni prostor u centru treba ti ako imaš restoran. Ako si moler, automehaničar, građevinski preduzimač, to je suludo ulaganje. I još nešto, ne beži od lokacije u određenom delu grada ako tamo već tvoja konkurencija dobro radi. Ne beži od onih što dobro rade, "lepi se" za njih.

4. Prve pare

- Ne, ne, ne, prve pare ne ulaži u auto, jahtu, veći stan, nego u razvoj biznisa. Ako potrošiš unapred možda one pare koje treba da ti legnu uošte ne legnu, tvoj komitent propadne, prevari te i šta ćeš onda, ključ u vrata? Ja sam bio gladan prve godine rada, prve tri godine moje troje dece živelo je na ivici siromaštva. I još nešto, prvo plaćaš dugove, radnicima, državi, dobavljačima. Kada sve to isplatiš ono što ostane, samo to je tvoje.

5. Pravilo 6-2-2

- Od 10 ugovorenih poslova, recimo farbanja zgrada, u šest ćeš zaraditi, u dva posla si na nuli u još dva ćeš biti na gubitku. To je dobra brojka. Sve ispod toga, propadaš.

6. Kada znaš da propadaš i da je na redu ključ u bravu

- Brojevi na papiru govore sve. Tri meseca radiš, svakog meseca bacaš na papir šta ti ostaje kada platiš sve. U Americi na vreme moraš da platiš radniku, sindikatu, državi, dobavljačima. Nema sutra ću, za mesec dana ću. Ako si tri meseca u minusu zatvaraš radnju. Nema, biće bolje! Sa druge strane, ta tri meseca nećeš ni zarađivati, samo drži "nos iznad vode" i "na konju si".

7. Kada znaš da imaš siguran posao

- Prve godine rada polovina firmi propadne. Posle šest godina propadne još četvrtina preduzeća. Posle 12 godina znaš da imaš zreo biznis.

8. Sitna pravila i slobodni dani

- Jedino što je u biznisu sigurno je da ujutru sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Ništa više. Sve ostalo je u tvojim rukama, svakoga dana. Ja učim, pitam, isprobavam, gledam. Ja sam moler, za 30 godina vlasnik kompanije. U elektriku i elektroniku se nisam razumeo, učio sam i izumeo mašinu za pečenje ćevapa tako da je svaki isti i mogu na vreme da ih ispečem ako u moj restoran ovog momenta uđe 100 ljudi.

Učio sam! Ležem u 21 sat, ustajem ujutru u tri sata! Svakoga dana! Na početku biznisa bilo je mnogo neprospavanih noći. Biznismen nema slobodan dan, živi sedeći na ivici stolice, spreman da skoči svakog momenta. Ne ide drugačije.

9. Srbin biznismen

- Ja sam biznismen, zvone mi telefoni, u frci sam, imam jedan mobilni telefon koji zvoni samo "ako gori". Moji ljudi su sposobni da vode posao. Ne vozim mercedes, ne nosim tamne naočare. Kod nas bi voćar da odmah sutra prodaje par tona višanja, stočar da odmah trguje sa 1.000 svinja. Ne ide. Počni od malog.

Ne možeš odmah da zaradiš 1.000 evra. Zaradi 20 dnevno. Ne možeš tako brzo da namlatiš pare, pa za godinu, dve u penziju. Ne mogu da razumem logiku srpskog biznismena. Napravi restoran, a ne napravi parking. Neću da jedem kod tebe, neću iz principa da platim parking i onda hodam kilometar do restorana. Moraš da me uslužiš potpuno da bi zarađivao na meni.

Oprostite mi na rečniku, ali zašto Srbin u biznisu tako voli da zaje.. Seljaci iz jednog šumadijskog sela dobili su ponudu italijanske firme da im otkupi sve šljive u selu, ali hoće samo šljive sa peteljkom. Italijan dođe i shvati da su seljaci skupljali šljive i na njih lepili peteljke!!! Italijan ode, a ovima sve šljive u selu propadnu. Tako je i sa biznisom u Americi - završava svoju priču za Telegraf Staniša Jevtić, američki biznismen srpskog porekla.

(M .R.)