BOJ, ATENTAT, USPON I PAD MILOŠEVIĆA: Vidovdan je uvek bio sudbonosan kod Srba!

Ovaj datum doneo je najuzbudljivije događaje kroz domaću istoriju, i dok jednima predstavlja usud, drugima znači nadahnuće.

Preporučujemo

KOSOVSKI BOJ

Nema sumnje da je Kosovski boj, koji se odigrao baš na Vidovdan, zauvek urezao ovaj datum u srpsku istoriju. Iako je prošlo 625 godina od ove bitke, i dan-danas ne postoji jedinstveno mišljenje da li smo doživeli poraz ili pobedili na Kosovu.

Prvi izvori same bitke govore o srpskoj pobedi, a pogibija oba vladara(kneza Lazara i sultana Murata) i to što se Bajazit nije zadržao u Srbiji još više je pojačalo ovaj utisak. Međutim, sve i da je istina da je srpska vojska dobila bitku, posledice po srpski narod su bile dalekosežne.

Usledilo je viševekovno ropstvo pod Turcima, međutim, sećanje na Kosovski boj je nastavilo da živi i mnogima predstavlja nadahnuće. I danas se često citiraju reči kneza Lazara u epskim pesmama: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka"!

TAJNI UGOVOR, ATENTAT, STVARANJE KRALJEVINE

Za 28. jun vezano je i potpisivanje sudbonosne Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske 1881. godine. Tim dokumentom Srbija je postala zavisna od Austrije, ali je od nje dobila međunarodno priznanje da postane kraljevina.

U Sarajevu je 28. juna 1914. Gavrilo Princip izvršio atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a kasniji razvoj situacije doveo je do Prvog svetskog rata.

Na Vidovdan 1919. potpisan je mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat, dok je dve godine kasnije kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Takođe na Vidovdan, 1948. godine, na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija. To je značilo formalan raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva koje su usledile trajale su do 1955. godine.

- Bez sumnje, Vidovdan je najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu - kaže istoričar Čedomir Antić.

VIDOVDANSKI USPON I PAD SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Upravo na Vidovdan Slobodan Milošević se 1989. godine ustoličio kao neprikosnoveni nacionalni vođa i poveo Srbe u događaje za koje nisu bili nimalo spremni. Milionska masa mu je klicala na Gazimestanu, a verovatno bi podržala bilo koga ko je na Vidovdan te godine stao ispred njih i obećao im povratak nacionalnog identiteta.

Tačno 13 godina posle Gazimestana Milošević je izručen sudu u Hagu. I sam događaj nije bio toliko šokantan koliko datum izručivanja. Kritičari su se podelili u dve grupe.

Prvi su ga smatrali za nacionalno poniženje, a drugi kao potpuno pogrešan izbor jer je Miloševiću pružena još jedna prilika da ponovo na Vidovdan uđe u istoriju "kako bi se borio protiv svetske nepravde".

Srpska pravoslavna crkva i vernici  obeležavaju Vidovdan tako što daju pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici sa Turcima na Kosovu Polju 1389. godine. Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

(Telegraf.rs)