UNIVERZITET DONJA GORICA: Zovu ga i balkanski Harvard! (FOTO)

Na prostorima bivše Jugoslavije intezivno se radi na promociji preduzetništva. Razvoj preduzetništva je neophodan kako bi i naš region doživio ekonmoski rast. Mnoge države donose strategije razvoja bazirane na preduzetništvu.

Preporučujemo

Iz tog razloga smo intervjuisali prof.dr Veselina Vukotića, jednog od prvih i najvećih zagovornika preduzetništva na našim prostorima. Profesor Vukotić svoja znanja i filozofiju preduzetništva prenosi na mlade crnogorske genercije kroz Univerzitet Donja Gorica čiji je rektor.

UDG je privatni univerzitet sa 11 fakulteta (Fakultet za međunarodnu ekonomiju finansije i biznis; Fakultet pravnih nauka; Fakultet za informacione sisteme i tehnologije; Humanističke studije; Fakultet politehnike (arhitekture); Fakultet umjetnosti; Fakultet za prehrambenu tehnologiju, bezbjednost hrane i ekologiju; Fakultet za sportski menadžment; Fakultet za dizajn i multimediju; Fakultet za turizam i kulturu;Primijenjene studije preduzetništvo, menadžment i biznis-PMB).

Na UDG studira na osnovnim, postdilomskim i doktorskim studijama preko 2.500 studenata. Vrlo nas je pozitivno iznenadila činjenica da svi studenti koji su završili neki od fakulteta na UDG rade. I što je još frapantnije, većina od njih je zasnovala radni odnos u roku kraćem od tri meseca nakon završetka studija.

Veliki broj studenata deo svojih studija provodi u inostranstvu, bilo u toku osnovnih ili postdiplomskih studija. Studenti UDG su na svim kontinentima.

Zgrada UDG je rađena prema najsavremenijim kriterijumima i opremljena je najmodernijom opremom. Teško da ove uslove može neko drugi u regionu ponuditi svojim studentima. Predavači na UDG su priznati stručnjaci sa prestižnih svetskih univerziteta. Pomenućemo samo neke od njih: Stiv Pejović (Teksas), Jakov Crnković (New York), Enriko Kolombato (Italija), Skip McGoun (SAD), Mojmir Mrak (Slovenija), Ilija Vujačić (Beograd), Roberto Pancrazi (Engleska), Barbara Kolm (Beč), Milivoj Solar (Zagreb), Krasen Stancev (Bugarska), Jurica Pavicic (Zagreb), Aleksandar Nospal (Skoplje).... Na tribine su dolazili poznati svjetski biznismeni, sportisti, političari, umjetnici... Predsjednik Evropske Komisije, J.M. Barosso je bio gost UDG i to je jedini univerzitet iz ovog dijela svijeta na kome je bio Predsjednik evropske Vlade. UDG, zajedno sa Com Trade-om, organizuje Fabriku znanja koja je veoma popularna među mladima u Crnoj Gori - više hiljada mladih poseti sadržaje i događaje za vreme održavanja Fabrike znanja...

Profesore Vukotiću, UDG je prepoznat kao preduzetnički univerzitet. Šta je to što Vaš Univerzitet nudi, a što studenti ne mogu naći negde drugo? Šta je to što UDG čini posebnim?

- Da, mi nastojimo da se razvijamo kao preduzetničko-istraživački univerzitet. To dalje znači da razvijamo poseban duh na UDG, jer preduzetništvo razvija kod studenta veru u sebe, samopouzdanje i samoinicijativnosti, dok istraživanje razvija kritički odnos prema svetu oko nas, što znači ne živeti po inerciji već tražiti svoj originalni put. Akademska atmosfera, duh preduzetništva, optimizma, samopouzdanja i kritičnosti je nešto što nas razlikuje od drugih, ali i stvara mentalnu platformu za unapređenje naše vizije razvoja, ali i razvoj svakog našeg studenta.

Ipak, još jedna dimenzija je važna - to je ulaganje u ličnost i karakter svakog studenta, a kroz vaspitanje, kulturu ponašanja i opšte obrazovanje. Mi smo redak univerzitet koji insistira na književnosti, umjetnosti, komunikaciji, sportu, stranim jezicima, druženju...

Na 2500 studenata imate preko 300 predavača. Mnogo ste strožiji u poštovanju kriterijuma Bolonje nego većina evropskih univerziteta. Da li je taj rad sa malim grupama jedini put ka povećanju kvaliteta obrazovanja?

- Ukoliko ste profesionalac, onda vas život tjera da tražite i nalazite standarde koji povećavaju kvalitet studija. U vremenu savremene tehnologije - nastava se personalizuje. Nije više moguće raditi u velikim grupama... Više ne mogu zamisliti kako izgledaju predavanja tamo gde se upisuje više stotina studenata... Svakom studentu treba prići na poseban način... Svaki od njih je poseban. Potpuno nam je normalno da svi imamo od prirode različite face, ali teško prihvatamo da je i naš mentalni sklop i karakter različit kod svakog pojedinca. Mi na UDG razvijamo različite i inovativne oblike individualizacije nastave. Zato je i angažovan veliki broj profesora i posebno mladih saradnika. Npr. svi naši studenti PhD studija su uključeni u nastavu kao mentori, moderatori malih grupa. Uz to, tu su i e-mail komunikacija sa profesorima, on-line predavanja...

Vaši zaposleni su nam rekli da mnogo vremena posvećujete analizi generacije JA kako bi na što bolji način pripremili predavanja u onoj formi koju će ova generacija najbolje prihvatiti. To izgleda kao veoma težak zadatak koji podrazumijeva veliku angažovanost Vas i Vaših profesora. Kako napredujete u tom poduhvatu?

- Mogli bi i više da se bavimo "proučavanjem" psihološkog i karakternog profila mladih. Mi smo npr. preveli nekoliko knjiga, imamo predavanja profesora psihologije i sl. Nastojimo da ublažimo taj gep između generacije studenata i generacije nastavnika, čak i saradnika... Ne pripadam onima koji kažu da smo mi bili bolji i odgovorniji nego naši studenti danas... To nije tačno... Možemo samo da kažemo da se današnje generacije razlikuju od generacija starijih i da je naša obaveza da uočimo uzroke tih razlika i da budemo sposobni da podstičemo studente, te mlade ljude da ispolje svoj nesumnjiv kvalitet... Prosto smo ukupan sistem rada na UDG postavili tako da se sve manje gleda u "retrovizor", a kod studenta sve više razvija osećaj budućnosti i vizija razvoja... Okrenuti mozak ka budućnosti - znači svakodnevno stvaranje. Stvaranje je produkt osećaja budućnosti, odnosno, kada nešto stvaramo, okrenuti smo budućnosti! Zato kod studenta budimo njen/njegov kreativni duh, razvijamo sposobnost da "emituje" nove ideje, sklonost ka inovacijama i preduzetnosti...

Činjenica je da su najbolji svetski univerziteti u privatnom vlasništvu, i da se kvalitet traži upavo u tim institucijama. Na našim prostorima još uvek, doduše sve manje i manje, postoje određene predrasude prema privatnim univerzitetima. Kako to komentarišete i kako UDG uspijeva da se pozicionira na tržištu u takvim okolnostima?

- Da, postoji bojazan od privatnih univerziteta. U svim oblastima privatna svojina je prihvaćena. U obrazovanju nije, ili jeste uz mnogo predrasuda. Potpuno je normalno, društveno prihvatljivo, da ukoliko imate novca, idete u privatnu ordinaciju da se pregledate, popravljate zube, uzimate nalaze... Imamo poverenja da ono što nam je najvažnije u životu - zdravlje prepustimo "privatniku"... Ali, kada je obrazovanje u pitanju - "država je država"!... Najveća kritika npr. toj slobodi otvaranja privatnih fakulteta dolazi od privatnih medija... Da, mnoge privatne TV ili novine su bastion otpora privatnom obrazovanju i propagiranju državnog uz istovremenu kritiku države zbod postojanja "državnih" novina i TV... To je principijelno - nema šta! Ili, najveći kritičari privatnih fakulteta, posebno iz reda političara, svoju decu školuju na prestižnim privatnim fakultetima na Zapadu... Otpor privatnom obrazovanju ima duboke korene, a ispoljava su u strahu od brzine promena koje ono nosi, želji da se zadrži monopol postojeće elite koja je završila državne fakultete, i što je najvažnije, politika teže kontroliše "ideologiju" na privanim institucijama... UDG se sa ovim bori sve većim radom i borbom za kvalitet... Sve veći broj mladih koji ima neku viziju sebe u budućnosti, koji misli o svojoj budućnosti dolazi na UDG... Pa naš moto je Istorija budućnosti!

Inače, ja mislim da je dilema privatno-državno izmišljena iz političko-manipulantskih razloda. Država treba da se okrene studentu, studentu kao pojedincu, i da stvori ambijent koji će povećati kvalitet studenta, njegovog znanja i sposobnosti. Država ne sme kao sada, samo brinuti za visokoškolske insitucije. Ne daje država, odnosno mi poreski obveznici, novac za plate i troškove visokoobrazovnih institucija, već za povećanje i unapređenje kvaliteta i sposobnosti studenta (svakog pojedinačno). Kada se država okrene kvalitetu studenta, kvalitetu studenta - pojedinca, a ne studenta - dela mase; kad zaista svaki student koji studira na njenoj teritoriji, bez obzira na to u kojem je vlasništvu neka institucija, bude prepoznat kao kvalitetan i sposoban - tada možemo govoriti o početku reformi obrazovanja. Nažalost, još smo daleko od toga.

Generalno, naše obrazovanje je pod jakim pritiskom "osvete ponavljača", kojih je pun nov "elitni sloj" ovog društva, a oni su uvijek mrzeli i nisu podnosili one najbolje, najkvalitetnije u svom odjeljenju, školi, porodici!... Zato i ne žele da daju doprinos afirmaciji i podsticanju najsposobnijih. Uspešni i sposobni su još uvek u ovom društvu sumnjivi...

U uvodu smo napomenuli da su predavači na UDG poznati profesori u globalnim razmerama. Takođe, udžbenici po kojima se izvodi nastava su međunarodno priznati udžbenici koji se koriste na Harvardu, MIT-u, Stenfordu... Mislite da su naši mladi ljudi spremni da uče iz tih udžbenika?

Da, koristimo strane udžbenike. Ne dozvoljavamo, na većini fakulteta UDG da se pišu "domaći" udžbenici. Ta praksa da neko piše udžbenik i pre nego što je ili kada je tek ušao u amfiteatar je pogubna... Udžbenik je vrh pedagoške mudrosti... A ona dolazi, ako ikada i dođe, sa pedagoško-istraživačkim radom u dužem vremenskom periodu... Da li naši studenti mogu da uče iz svetskih udžbenika? Pa lakše je učiti iz dobrog, nego iz loših udžbenika. Uz to, naši studenti su na globalnom tržištu... U budućnosti će se sretati i raditi sa studentima sa svjetski priznatih univerziteta... Saznanje da su učili iz istih udžbenika ih čini samopouzdanijim i u očima svojih kolega dobijaju na imidžu. Ipak, smatram da se umesto udžbenika sve više treba koristiti šira literatura, literatura koja omogućava kritički odnos prema problemima, različito mišljenje... Studenta treba motivisati da razmišlja - ne da slepo i nekritički upija udžbeničko znanje... Zaista mislim da se udžbenik - koji po prirodi sadrži samo jedan pogled i mišljenje na neku naučnu oblast, odnosno odražava pogled i mišljenje autora - sve više prevazilazi... Potrebna je šira i različita literatura... Ponavljam, studije su razmišljanje, a ne bubanje.

Saradnja sa prestižnim univerzitetima u inostranstvu je na visokom nivou. Impozantna je lista svjetski renomiranih univerziteta sa kojima imate uspostavljenu saradnju. Koje benefite od toga mogu imati studenti UDG?

 To su nemjerljive koristi - od jezika, preko dobrih predavanja, do upoznavanja načina rada na prestižnim univerzitetima u svetu. Isto tako, poznanstvo sa njima omogućava studentu da dobija preporuke, savete, pomoć od poznatih svetskih profesora... To je važno, posebno jer studenti sve više rade na globalnom tržištu i u multinacionalnim kompanijama... Istina, postoji još jedna, manje vidljiva koristi... Dobri inostrani profesori podižu standarde predavanja, tako da domaći profesori moraju da više rade jer kad se studenti naviknu na visoke standarde - onda sve ispod toga je za kritiku i odbacivanje.

UDG već mnogi zovu „Balkanski Harvard“. Planirate li da upisujete studente van Crne Gore? Koliko smo informisani, studenti UDG imaju potpuna prava na korišćenje studentskog doma, stipendija, kredita kao i studenti na državnom univerzitetu. Uz sve što smo prije naveli ovo može biti veoma interesantno studentima iz regiona.

- Veoma cijenim Harvard... Ipak, ne želim da se razvijamo kao kopija. Tim prie što u nekoliko godina ne možete kopirati vekove - koliko postoje mnogi univerziteti na Zapadu... Ipak, to je asocijacija koja kruži među mladim ljudima u Crnoj Gori... Što se tiče međunarodnih studenata - to je sledeća faza u našem razvoju... Naravno, već smo počeli od regiona. Imamo studente iz Srbije i Bosne... Nadam se od iduće godine iz Libije, a uskoro i iz Turske. Inače u Crnoj Gori su svi studenti izjednačeni u pogledu dobijanja studentskog doma, osiguranja, kredita, itd. Ipak diskriminisani su u pogledu pristupa sredsvima budžeta namenjenim za obrazovanje... I to je velika nepravda. Niko neće da ozbiljno shvati pitanje: zašto roditelji studenata koji sami plaćaju studije dva puta plaćaju za studije - jednom doprinos za budžet, drugi put školarinu na privatnim studijama... Otkud državi pravo da diskriminiše građane? Da li su doprinosi koji se plaćaju za obrazovanje danas harač koji moramo plaćati državi kao u doba Otomanske vladavine ili je to kupovina usluge od države? Na ovu diskriminaciju je posebno skrenuta pažnja od strane Svetske banke prilikom analize sistema finansiranja visokog obrazovnanja. U proceduri su razmatranja i usvajanja upravo novi modeli finansiranja shodno kojim će studenti imati puno više finansijske slobode da biraju šta i gde studirati.

UDG je prepoznat kao vrhunska naučna institucija. Kao dokaz toga je učestvovanje na velikom broju međunarodnih projekata u oblasti nauke i istraživanja. Nedavno ste dobili grant za osnivanje laboratorije za indistrijski dizajn i bićete regionalni centar za tu oblast. Da li je nauka šansa razvoja Crne Gore i regiona generalno?

- Još smo daleko od toga da smo vrhunska naučna institucija. Ipak, nastojimo da razvijamo istraživanje, jer nastava bez istraživanja je besplodna, sterilna... Imamo sve veći broj projekata. Nastojimo da u te projekte uključimo što više studenata. Imamo i "Dan istraživanja na UDG" - to je 04. aprila na Dan studenata,kada se prezentiraju najbolji studentski istraživački radovi. Na sve većem broju predmeta istraživački projekti su preduslov za polaganje ispita... Upravo garant koji smo dobili od Svetske banke za formiranje Laboratorije za industrijski dizajn je u funkciji podizanja uslova za primijenjena istraživanja na UDG, za jačanje pozicije UDG na tržištu projekata, ali istovremeno to je i u funkciji razvoja kreativnih i preduzetničkih ideja studenata... Studenti će npr. napraviti prototip nekog proizvoda (čaša, stolica, lutka, alatka...) i imaju šansu da toj prototip bude njihov biznis - za to smo obezbedili prolaz do evropskih fondova za podsticanje studentskog preduzetništva... Upravo istraživanje razvija mozak, okreće ga ka novim idejama, kreacijama. Zato je nauka važna za podizanje kvaliteta naših studenata, a posredno i za razvoj kompanija u kojima će raditi i državama u kojima će živjeti.

Imali ste međunarodnu proveru kvaliteta na Vašem univerzitetu? Znamo da su kroz isti proces prolazile visokoškolske ustanove u zemljama koje su se pridruživale EU, i da su dobijali značajan broj kritika. Neke ustanove su i zatvarane. Kako je prošao UDG?

- Sa ponosom mogu reći da je UDG danas prepoznat na mapi evropskih univerziteta. Od kompetentnih međunarodnih evaluatora iz Brisela dobili smo pre neki dan pozitivan Izvještaj o evaluaciji, a u smislu da smo mlad univerzitet inovativnog karaktera i velikog potencijala za dalji razvoj ka najmodernijim evropskim univerzitetima. Čak se ističe da bi mogli biti uzor mnogima... Istina, u Izveštaju ima i dosta preporuka, saveta kako da dalje unapređujemo našu viziju razvoja. Ovakav Evaluacioni izvještaj nam daje šansu i pruža mogućnosti da idemo dalje ka evropskim i svjetskim fondovima koji se odnosi na unapređenje obrazovanja, što je najvažnije pruža širi put našim studentima i saradnicima ka globalnom tržištu... Veliko priznanje za naš dosadašnji rad, a još veći izazov za buduća pregnuća... Nije naš moto Istorija budućnosti slučajan!

Svi studenti koji su diplomirali na UDG rade. Šta je to što prilikom zapošljavanja Vaše studente izdvaja od drugih? Na nekim konkursima se prijavi i po 500 diplomiranih ekonomista, pa ipak uglavnom posao dobiju oni koji su završili UDG.

- Da, relativno brzo se zapošljavaju... Mislimo da je taj individualni rad sa studentima, taj veliki broj prezentaciju koje imaju tokom studija, istraživački projekti, rad preko studentskog biznis centra, debate, recitali, folklori, sport, tribine, neposredni razgovori sa profesorima i saradnicima, mentorski rad i mnogo toga još, daje rezultate. Formula naših studija je S = z ∙ i2 Studije (sposobnost) su proizvod znanja i intenziteta života (iskustva) koji se stiče tokom studija. Ova formula odgovara na pitanja kako se znanje konvertuje u sposobnost (z u S) - faktor konverzije je i - intenzitet života, iskustvo, istraživanje... Shodno Ajnštajnovoj formuli E = m ∙ c2 energija je proizvod mase i brzine, a na pitanje kako se masa konvertuje u energiju odgovor je preko faktora konverzije - a to je brzina! Ponavljam, faktor konverzije znanja studenta u sposobnost studenta je upravo intenzitet života, iskustvo koje student stiče tokom studija, odnosno "vannastavne" aktivnosti. Nikada ne treba zaboraviti da znanje i sposobnost nisu isto. Mi razvijamo znanje koje se transformiše u sposobnosti već tokom studija.

T: Studenti UDG su već u toku studija veoma preduzetni , pa je poznato da organizuju najposjećenije žurke, sportska nadmetanja, putovanja, ekskurzije... Da li odobravate i ohrabrujete studente da imaju ispunjen i raznovrstan vannastavni život?

Upravo iz formule S = z ∙ i2 proizilazi i naše podsticanje studenta da živi i dok su na studijama, a ne da čekaju da počnu da žive nakon studija. Život se živi u svakom trenutku, kako to zorno izlaže Borhes u svojoj pjesmi "Trenuci", koja je uz Kiplingovu "Bićeš čovjek sine moj" dio UDG mentalne platforme, mentalne orijentacije.

Važite za profesora čiji studenti u vrlo kratkom roku nadmaše konkurenciju i postanu rukovodioci, bilo u domaćim ili stranim firmama, državi(veliki broj ministara su Vaši studenti). Šta mladi danas treba da rade , da bi u budućnosti mogli da očekuju da budu rukovodioci, direktori, ministri..?

- Ja studentima stalno skrećem pažnju na to da ne misle na ishod već na principe (rada, organizacije, mišljenja) koji vode ishodu! Ovo je veoma važno i stiče se iskustvo. Ako stalno mislite na ishod, na rezultat - on vas sputava, obeshrabruje, koči inicijativu, svaka greška se doživljava katastrofalno...

Sećam se da kada su pitali Nadala (iako nijesam njegov fan), kada je i kako prešao tu granicu od prosečnog ka vrhunskom igraču, odgovorio je, otprilike "onda kada sam tokom igre mislio samo o gemu koji igram sada, zaboravljajući šta mu je prethodilo i ne misleći o krajnjem rezultatu meča."

Mislim da imamo i posebne metode razvijanja samopouzdanja kod studenta, kao i razvijanja "neobičnog" razmišljanja. Moji studenti moraju, između ostalog, da čitaju npr. bajke i knjigu "Robinson Kruso". Bajke pomažu studentu da "misli slikom", a Robinson razvija preduzetnički duh i veru u sebe, podstiče razmišljanje, kao i buđenje radoznalosti....

Zaista, iako zvuči neskromno, malo ko se od profesora može pohvaliti tolikim brojem "stvorenih" uspješnih studenata i dobrih ljudi. A biće ih još! Doduše, sada i "moji" uspešni nastavljaju tradiciju i proizvode "svoje" uspešne... Upravo u tom lancu vidim svoj najveći profesionalni uspeh... Profesura je misija, a ne posao!

Na UDG sport je važan! Zato ste i popularni među sportistima. Znamo da insistirate na učešću svakog studenta u sportskim aktivnostima...

- Sport - to je važan deo našeg života na UDG. Svakog 31. oktobra imamo Sportsku olimpijadu UDG. Učestvuje nekoliko stotina studenata. Tu je i Lovćenska trka - 04. jula - sa Ivanovih korita do vrha Lovćena - mauzoleja, gde se održava prvi čas nastave za novoupisane studente. Ponosni smo da smo ove godine na Studentskom prvenstvu Crne Gore, koja se održavala u četiri sporta, osvojili dvije zlatne medalje (fudbal i košarka) i bronzanu (rukomet), a ostali bez medalje u odbojci. Sport - to je preduslov uspjeha u životu svakod studenta. Pogotovu danas! Nekada je važilo pravilo: u zdravom tijelu, zdrav je duh! Danas: u zdravom telu, zdrav je mozak. Izazovi poroka su sve jači - sport je načun da se oni izbjegnu!

Imate nešto što zaista nema ni jedan univerzitet u regionu, a mislim ni šire: Almanah nastave na UDG... Veoma interesantan i motivišući dokument za svakoga ko ga pročita... Do srži otkriva suštinu filozofije rada i vizije razvoja UDG...

- Imamo Almanah studija na UDG - to je Biblija UDG. Biblija se ne prepričava. Svako treba da je sam čita. Zato koga interesuje, neka dođe na UDG i dobiće primerak Almanaha. Njega nema u elektronskoj verziji, niti na sajtu... To je razgovor sa Bogom - u nama!

(Telegraf.rs)