SAMO NA TELEGRAFU: Pogledajte srpski nemi film o Prvom svetskom ratu! (VIDEO)

NE DAJ BOŽE DA SE SRBI SLOŽE! E, pa upravo se to dešava kada se razgovara o filmu koji vam Telegraf "poklanja" u čast stote godišnjice od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, delu Mihajla Popovića "Sa verom u Boga" iz 1932. godine. Praktično ne postoji predratni, posleratni ili savremeni kritičar sedme umetnosti koji će poreći da se radi o remek-delu i našem najboljem ostvarenju iz perioda između dva globalna sukoba.

Preporučujemo

Reditelj, koji je 1908. godine rođen u Beogradu, zaludeo se za filmom krajem dvadesetih godina, a već 1930. glumi austrijskog vojnika u filmu "Kroz buru i oganj", ostvarenju koje se danas smatra nažalost izgubljenim.

Uskoro odlučuje da svoje sopstvene ideje pretoči na filmsku traku, pa, verovatno inspirisan pričom "Pusta kuća" Branislava Nušića, snima film o srpskom seljaku-ratniku koji se, nakon četvorogodišnje golgote i herojskog podviga rušenja jedne ogromne imperije, kao invalid vraća domu.

Kako piše Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik arhiva "Jugoslovenske kinoteke", "delo je lirsko i istovremeno surovo, krcato patrijarhalnim vrednostima, ali i filmskim modernizmom"; ono je "do danas najiskrenija apologija stradanja i spasenja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Završna scena filma, u kojoj otac, povratnik iz rata, kao invalid bez jedne ruke, u razorenom i tek oslobođenom selu stoički objašnjava sinu jedincu svoju obogaljenost rečima: 'Kad porasteš, kašće ti se samo' je jedinstveni primer tragizma bez mržnje i volje za večno novi početak, koji ovaj narod prate kroz vekove", piše Erdeljanović.

Popović je film snimio u okviru "MAP filma", preduzeća koje je sam za ove potrebe osnovao, u Kumodražu (tada mestu kraj Beograda), koje je rodno mesto glasovitog vojvode Stepe Stepanovića.

Sa izuzetkom Dese Janojlić, naše profesionalne glumice, sve ostale role tumačili su potpuni amateri, bez ikakvog prethodnog iskustva u ovom poslu. To nije jedini segment ovog dela koji ukazuje na to da je manjak novca igrao bitnu ulogu u njegovom stvaranju: naime, film je nemi iako je to bio početak ere zvučnog filma. Muzika koju ćete čuti je "saundtrek", ostvarenja domaćih autora, a zvuk je ubačen sa gramofonskih ploča.

Tokom 1933. godine prikazivan je u beogradskim bioskopima "Koloseum" i "Metropol", i oduševio je i publiku i kritiku. General Ilija Petković je u "Pravdi" napisao: "Vrline i patnje koje je naš narod pokazao u svim gigantskim borbama, veliki napori i žrtve koje su teškoće tražile, divno su slikama ne predstavljene, no pesnički opisane u filmu 'Sa verom u Boga'."

"MAP film" je doživeo krah i bankrot, kao i većina naših preduzeća, sa propašću Zakona o uređenju prometa filmova koji je štitio domaću kinematografiju.

Mihajlo Al. Popović je tako postao slobodni filmski snimatelj i do početka Drugog svetskog rata radio je kao glavni snimatelj ili jedan od snimatelja u preko dvadeset filmskih reportaža, najviše za preduzeća "Artistik film", "Novaković-film" i "Jugoslavija film". Baš pred izbijanje rata u Jugoslaviji radio je u Zagrebu na snimanju filma "Ljubica i Janja", koje je prekinuto invazijom sila Osovine na našu otadžbinu. Tokom rata je živeo povučeno i radio kao fizički radnik, pošto nije želeo da sarađuje sa okupatorom. Živi dokaz da se i tako moglo preživeti.

Tokom borbi za oslobođenje Beograda uzeo je kameru u ruke i dokumentovao sve što je mogao da snimi. Potom se uključuje u rad Filmske sekcije Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke borbe i Partizanskih odreda Jugoslavije.

Pogledajte film "S verom u Boga". Uživajte!

(Telegraf.rs)