TEMA TELEGRAFA: Zašto je taksi u Beogradu papreno skup, a u provinciji skoro džabe?

Razlike u cenama taksi prevoza u našoj zemlji nikad nisu bile izraženije, pa se tako dešava da se vožnja na sličnim relacijama u Valjevu ili Vranju, recimo, naplati gotovo tri puta jeftinije nego u Beogradu!

Preporučujemo

Bahatost udruženja, želja za lakom zaradom, standard stanovništva ili nešto drugo, tek, ukoliko uveče treba da prevezete rođaka sa Zvezdare do Hitne pomoći i nazad, potrebno je da izdvojite 1.800 dinara, koliko iznosi povratna autobuska karta od Bajine Bašte do Beograda!

Evo još jednog primera. U Valjevu da biste se prevezli iz centra grada do nekog perifernog naselja i pređete četiri-pet kilometara, potrebno je da izdvojite manje od 200 dinara, dok je za sličnu vožnju u Beogradu neophodno platiti od minimum 500 dinara. Iznos neretko naraste i do 700-800 dinara, pošto je broj "divljih taksista" i dalje veliki.

Branislav Trajković, taksista iz Vranja, tvrdi da je osnovni razlog za ovakve razlike u cenama katastrofalna platežna moć stanovništva, jer u ovom gradu skoro da ništa i ne radi.

- Podizali bismo i mi cene da možemo, ali nema šanse! Narod nema para ni za najosnovnije potrebe, a kamoli za taksi. Kod mene je start vožnje 60 dinara, a pređeni kilometar 5o dinara u prvoj, odnosno 55 dinara u drugoj tarifi. Ljudi se ionako retko odlučuju, pa nam povećanje cena ne treba. Kad vraćam kusur, većina uredno čeka sve do zadnjeg dinara, bukvalno kovanice moram da spremim - iskren je naš sagovornik.

Bratislav Nikolić, taksista iz Valjeva, deli mišljenje s kolegom iz grada na jugu Srbije. On ističe da je razlika u ceni proizvod situacije, "da im se u Beogradu može", a da oni zbog besparice ne mogu ni da priđu cenama Beograđanima.

- Znam da će uvek naći neko opravdanje, cenu, konkurenciju, kazne, skupi servis ili ne znam šta već, ali je jedina istina da je razlika u cenama to što oni mogu da drže te cene, a mi ne. Kod njih je start 170 dinara, a kod nas 22 dinara. Šta dalje da pričamo? Voleo bih i ja da mogu da uzimam 500 dinara po vožnji, ali to u Valjevu ne ide, jer je prosečna cena vožnje oko 150 dinara - priznaje on.

U Užicu je još jeftinije, gde taksisti prevoze putnike po ceni od 49 dinara po kilometru. U tom gradu taksi je jeftiniji od gradskog prevoza.

- Ljudi ovde idu na pijacu taksijem, kao i deca u školu, jer im se ne isplati da plaćaju pojedinačnu cenu karte od 40 dinara u lokalu. Razlog tome je što građani nemaju posao, firme se svakodnevno zatvaraju, a i s ovim cenama može ponešto da se zaradi - kaže Zoran Petrović, taksista iz Užica.

U ovom gradu ima oko 400 taksista, pa i konkurencija utiče na minorne cene, a u šali se kaže da kad ljudi nemaju šta pametno da rade, sednu u taksi pa se voze gradom.

Slično je i u drugim gradovima u Srbiji. U Kragujevcu je start 50 dinara, dok je kilometar vožnje 45 dinara. Ipak, najjeftinije je u Čačku. U ovom gradu je cena starta neverovatnih 23 dinara, dok je pređeni kilometar 40 dinara. Većina taksi udruženja prešla je na metan, pa je to jedan od glavnih razloga za ovako niske cene prevoza.

Za razliku od gradova u provinciji, cene vožnje u Beogradu su nekoliko puta skuplje. Dušan Đorđević, član jednog od najvećih prestoničkih taksi udruženja, ne deli stav svojih kolega iz provincije. On ističe da je vožnja u legalnim vozilima sasvim primerena ovdašnjim cenama, jer je život u Beogradu i do nekoliko puta skuplji nego u provinciji.

- U pojedinim gradovima u Srbiji cene su i do tri puta niže, pa je normalno da je i prevoz niži. Znam da u pojedinim gradovima kupuju hleb za 20 dinara, a ja ga plaćam po 45 ili 50. U Vranju sam čuo da je cena sladoleda 15 dinara, a u Beogradu je 50 dinara minimalno. Svi pričaju da nešto znaju o taksiju, a voleo bih da ih vidim da krenu da rade naš posao. Sipajte 10 do 15 litara goriva u vozilo, uzmite desetak novčanica od po 100 i 200 dinara u džep, pa izađite na ulicu i prehranite na taj način svoju porodicu. Videću kako bi uspeli ti koji najviše pljuju po nama. Prvi bi pobegli od ovog posla - ocenjuje Đorđević.

Putnicima ostaje da, ukoliko im zatreba, odreše kesu i plaćaju basnoslovne svote za minimalan prevoz.  Ili je možda u pravu jedan taksista koji ima specifičan odgovor na pitanje o cenama u Beogradu:

"Slušaj, taksi nije za svakog, ako nećeš da se voziš, ti idi i gužvaj se u prevozu".

(Telegraf.rs)