ČAST VAŽNIJA OD ŽIVOTA: 30 godina se skrivao u džungli jer nije obavešten da je rat završen (VIDEO)

Trideset osam godina je prošlo od kada se poznati poručnik Carske japanske vojske predao vlastima Filipina, nakon 30 godina dugog skrivanja. Hiro Onoda je verovatno jedan od najlojalnijih vojnika u istoriji ratovanja. On se čitavih trideset godina sakrivao u brdima ostrva Lubang zato što je od svojih nadređenih davne 1944. godine dobio naredbu da se ne sme ubiti niti predati živ. Vršeći svoju vojničku dužnost Onoda je odbijao da prihvati da je Drugi svetski rat gotov, dok se ponovo nije sreo sa svojim nekadašnjim generalom.

Onoda je rođen 1922. godine. Sa svega 20 godina postao je vojnik tadašnje Carske japanske vojske. Pred kraj rata, decembra 1944. godine, poslat je na ostvro Lubang na Filipinima. Bilo mu je naređeno da uradi sve što je moguće kako bi se omeli neprijateljski napadi na ostrvo, uključujući i uništavanje avionskih pisti i pristaništa u luci. Takođe, Onodi je naređeno da se ni pod kojim uslovima ne sme predati saveznicima niti oduzeti sebi život.

"Apsolutno vam je zabranjeno da ginete od svoje ruke. To može trajati tri godine, može i pet, ali šta god da se desi, mi ćemo se vratiti po vas. Do tada, dokle god imate makar jednog vojnika, dužni ste da ga vodite. Možda ćete morati da jedete samo kokos. Ako to bude slučaj, živite na kokosu! Ni pod kojim uslovima ne smete dobrovoljno da odustanete od života", pisalo je u naredbi za Onodu.

Opsada ostrva. Da li je rat gotov?

Kada je stigao na ostrvo, Ononda se pridružio snagama zajedno sa grupom japanskih vojnika. Oficiri u grupi su nastojali da ga potisnu i spreče ga da obavlja svoj zadatak. To je znatno olakšalo snagama SAD i filipinske vojske da osvoje ostrvo 28. februara 1945. Skoro svi vojnici su se predali ili su izgubili živote. Ipak, Onoda je zajedno sa još četiri vojnika uspeo da pobegne u brda Lubanga.

Dok su se Onoda i njegovi saborci sakrivali od savezničkih vojnika, Drugi svetski rat se primicao kraju. Njihova zemlja proglasila je kapitulaciju 15. avgusta 1945. godine, čime je višegodišnja agonija ubijanja konačno završena. Kraj rata slavio je čitav svet. Osim nekih koji nisu bili svesni toga šta se dešava.

Prvi letak sa obaveštenjem da je rat gotov Onoda je video u oktobru 1945. godine. Ispod krave koju su ubili da bi mogli da prežive, Onoda i saborci su pronašli papir na kom je pisalo: "Rat je završen još 15. avgusta. Siđite sa planine". Međutim, Japanci ovom letku nisu verovali, smatrajući ga delom savezničke propagande.

Filipinski avioni nastavili su do kraja 1945. godine da izbacuju letke na brda Lubanga. Na lecima je štampan nalog za predaju koji je potpisao general Tomouki Jamašita. Međutim, Onoda ni njima nije verovao.

Život u bekstvu

Ubeđen da rat još traje, Onoda je proveo 30 godina u džungli. On i njegovi saborci ponekad su izvodili gerilske napade ali je najveći deo vremena džungla "napadala" njih. Temperature su bile visoke uz obilate kiše, zbog čega su imali problema sa raznim insektima. S druge strane, meštani okolnih sela gledali su na njih kao na špijune. Tokom vremena je, nažalost, rastao broj ljudi koje su Onoda i njegovi saborci ubili u gerilskim akcijama.

Ipak, jedan od saboraca Onode odlučio je da mu je dosta. On se 1949. godine predao filipinskim vlastima.

Drugog saborca Onoda je izgubio u pucnjavi, kada su njegovu grupu napali plaćenici koji su ih tražili.

Godine 1959. Hiro Onoda proglašen je mrtvim.

Predaja dužnosti

Skoro 15 godina filipinske vlasti nisu se bavile odbeglim japanskim vojnicima. Međutim, 19. okotbra 1972. godine lokalna policija ubila je Kozuka, jedinog preostalog Onodinog saborca. Ovaj događaj ponovo je pokrenuo potragu za Onodom, jer se sumnjalo da je ipak još živ.

Japanac Norio Suzuki 1974. godine krenuo je na put kako bi pronašao nekadašnjeg poručnika. U toj nameri je uspeo 20. februara 1974. godine. Onoda je prihvatio Suzukija, ali nije želeo da prihvati ideju da se preda. Čekao je naređenje nadređenog oficira.

Suzuki se vratio u Japan i objavio fotografije sa Onodom. Ubeđena da je poručnik ipak živ, Vlada je našla njegovog nekadašnjeg oficira. Major Taniguči u međuvremenu je postao knjižar. On je na ostrvo Lubang sleteo 9. marta 1974., kada se upoznao da Onodom i ispunio deo naredbe iz 1944. godine: "Šta god da se desi, mi ćemo se vratiti po vas".

Taniguči je tog dana Onodi svečano naredio sledeće:

1. U skladu sa carskom komandom Četrnaesta jedinica vojske obustavlja sve borbene aktivnosti.

2. U skladu sa carskom komandom osoblje specijalne eskadrile štaba oslobođeno je svih vojnih dužnosti.

3.  Jedinica i pojedinci pod komandom Specijalne eskadrile dužni su da prekinu vojne operacije i aktivnosti odmah i da se stave pod komandu najbližeg nadređenog oficira. Ako ne mogu da ga pronađu, neka komuniciraju sa američkim ili filipinskom snagama i slede njihove direktive.

Onoda je svečano razrešen dužnosti 9. marta 1974. godine. Tada je predao svoj mač, pušku, 500 komada municije i nekoliko ručnih granata. Predao je i bodež koji je na poklon dobio od majke kada je krenuo u rat 1944. godine.

Iako je tokom skrivanja ubijao ljude i pucao na policiju, Hiro Onoda je pomilovan ukazom tadašnjeg predsednika Filipina Ferdinanda Markosa. Tada je postao slobodan čovek.

(M. Stojanović)