Sećanje na "bludnog sina": 18 godina od smrti Čarlsa Bukovskog
- Ljudski rod me je oduvek gazio po jajima, to je moj moto - rekao je jednom kontroverzni književnik, nekad doživljavan kao autsajder i buntovnik, a danas jedan od najčitanijih pisaca
Pisac i pesnik Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920. godine, kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski u Andernahu, u Nemačkoj, a od treće godine živeo je u Americi.
Traumatično detinjstvo ga je rano upoznalo sa alkoholom, ali i knjigama. Upisao je koledž i želeo da postane pisac, ali ga je otac izbacio iz kuće kada je pročitao jednu njegovu priču. Živeo je kao beskućnik i skitnica.
Godine 1947. upoznao je deset godina stariju Dženet Koneli Bejker. Sa njom je u opijanju proveo narednu deceniju, potpuno zaboravljajući na pisanje.
- Pisanje je izgledalo kao prevara. Radio sam vrlo malo. Piće je bilo Bog. U Filadelfiji sam kucao na vrata tog bara već u 6 ujutro… Izbacivali su me iz jedne sobe za drugom zbog neplaćanja kirije i dovođenja žena kasno u noć. Bilo je samo sunce i kiša i sneg i košmari i skitanje naokolo i piće ispred mene. Sve u svemu, u 35-oj, piće i žene su me konačno sredili. Završio sam u odeljenju za beskućnike lokalne bolnice, bacajući krv iz usta i guzice, skroz raspadnut, gotov… Izašao sam 900 godina stariji. Našao neki posao i nabavio pisaću mašinu. Počeo da pišem pesme - pričao je Bukovski.
Sedamsedete su godine kada je Bukovski napisao neka od svojih najvećih dela, ali zbog svog surovog, vulgarnog stila pisanja i buntovničkog stava prema vlasti, zvanični književni i akademski krugovi konstantno su ga ignorisali.
Imao je običaj da često menja žene.
- Ja ih zovem mašine za pritužbe. Nikada im nije sve potaman kad su s momkom. Žene su toliko osetljive, da misle da su posebne. To je njihov problem - rekao je Bukovski svom prijatelju glumcu Šon Penu.
Postao je poznat nakon prikazivanja dokumentarca "Bukovski“ reditelja Tejlora Hačforda i naredne godine je provodio na književnim večerima po Americi i Evropi, gde je bio posebno popularan.
Ostatak života, Bukovski je proveo u predgrađu San Pedro u Kaliforniji, sa 25 godina mlađom Lindom Li Brejli, u kući sa bazenom. Vozio je crni "BMW", koristio računar, slušao klasičnu muziku i družio se sa svojim mačkama, pisao je strastveno, ali i dalje uspevao “da se pošteno nalije s vremena na vreme”.
Bukovski je pisao o očajnim, nesrećim ljudima, ogrezlim u poroke na ivici ludila i materijalne bede, o kurvama, konjskim trkama, tučama, odnosno, pisao je o svom životu, obično koristeći lik Henrija Kinaskog, alter ega Čarlsa Bukovskog.
Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Pogrebne običaje na sahrani izvodili su budistički monasi. Na njegovom spomeniku, u memorijalnom parku u Kaliforniji, piše: "Ne trudi se“, što je citat iz jedne njegove pesme.
Napisao je nekoliko zbirki kratke proze, poput "Đavo je bio vruć", "Priče o običnom ludilu", "Fotografije iz pakla", brojne pesme i romane, od kojih su najpoznatiji "Holivud", "Bludni sin", "Žene", "Zabeleške starog pokvarenjaka", "Šekspir ovo nikada nije radio"... U jednom od njih, napisao je:
- Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera i dalje po svome i radi ono što radi. A mene nema! Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzeli dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje reči. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Biće tu dovoljno toga da i bogovi povrate. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj. Kopilad. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto... Bolje mi je!
(J. Glišić)
Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.