Obustava Južnog toka zbog prodaje ukrajinskog sistema Americi?

Sve aktivnije nastojanje SAD da spreči realizaciju Južnog toka možda ima veze sa idejom o prodaji ukrajinskog Gasno-transportnog sistema (GTS) konzorcijumu američkih i evropskih investitora, koja se sada aktivno razmatra, piše ruski list Komersant.

Preporučujemo

List podseća da je prošle sedmice ukrajinski premijer, Arsenij Jacenjuk, najavio restrukturiranje Naftogasa Ukrajine, kojim bi se odvojili magistralni gasovodi i skladišta gasa.

Ta imovina bi se, prema Jacenjuku, posle ponudila na zajedničko korišćenje sa SAD i EU, prenosi list.

Bugarska se dugo opirala pokušajima EU da spreči izgradnju ruskog gasovoda Južni tok, ali se predala pod pritiskom SAD. Premijer Bugarske Plamen Orešarski je stopirao projekat u zemlji do razrešenja protivrečnosti s Briselom.

Zamrzavanje projekta predstavlja pretnju za Gasprom u realizaciji ideje za isporuke gasa u Evropu zaobilazeći Ukrajinu, piše Komersant i ocenjuje da su SAD zainteresovane za komplikovanje sudbine Južnog toka, ne samo iz političkih razloga.

Prema podacima Komersanta, Ukrajina razmatra predaju svojih gasovoda pod kontrolu američkih i evropskih kompanija, što bi vrednost Južnog toka svelo na nulu.

Ruski list piše da ukrajinska vlada već vodi pregovore sa naftnim kompanijama Šelom (Shell), Ekson mobajlom (Exon Mobil) i Ševronom (Shevron) o mogućem učešću u sudbini GTS. Glavno pitanje je garancija isporuka od strane Gasproma, jer će bez toga vrednost i značaj ukrajinskog GTS biti minimalne.

Gasprom ne krije da je jedna od ideja izgradnje Južnog toka mogućnost da se izbegne tranzit gasa kroz Ukrajinu. Da bi ideja učešća SAD i EU u ukrajinskom GTS bila održiva, neophodno je da tranzit gasa kroz Ukrajinu bude bez alternative za Gasprom, ukazao je Komersant.

Nedavno je saopšteno i da je sin potpredsednika SAD i nezvaničnog "predsednika iz senke" SAD Džozefa Bajdena direktor u Ukrajini.

Sin potpredsednika SAD direktor u gasnoj firmi u Ukrajini

Amerika je saopštila da postavljenje sina potpredsednika SAD Džozefa Bajdena za člana saveta direktora najvećeg privatnog proizvođača prirodnog gasa u Ukrajini ne predstavlja sukob interesa, jer je on privatno lice.

Robert Hanter Bajden, mlađi sin Džozefa Bajdena, advokat i partner u jednoj firmi za investicije, postavljen je za člana saveta direktora kompanije "Burisma Holdings", najvećeg privatnog proizvođača prirodnog gasa u Ukrajini od 2002. godine.

U saopštenju postavljenom na sajtu te kompanije, Hanter Bajden je izjavio da će pomoći kompaniji na polju transparentnosti, odgovornosti i širenju na međunarodnom planu.

Agencija Rojters podsetila je da je Džozef Bajden u aprilu putovao u Kijev i razgovarao o tome kako SAD mogu da pomognu u širenju domaće proizvodnje prirodnog gasa.

Na pitanje novinara da li imenovanje Hantera Bajdena predstavlja sukob interesa, portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da nije tako.

"Hanter Bajden, kao i svi članovi porodice potpredsednika, je privatno lice i ono što radi ne podrazumeva nikakvu podršku administracije SAD, potpredsednika ili predsednika", rekao je Karni.

Kremlj za sada ne komentariše stav Bugarske o Južnom toku

Kremlj smatra da je još preuranjeno komentarisati izjave bugarskih vlasti o obustavljanju radova na gasovodu Južni tok, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Treba razjasniti. Za sada je rano bilo šta reći", rekao je Peskov, prenosi RIA Novosti.

Ministarstvo energetike još nije dobilo zvaničnu informaciju o obustavljanju izgradnje Južnog toka, rekao je predstavnik tog resora povodom informacije da su bugarski zvaničnici obustavili realizaciju projekta Južni tok, na zahtev EU.

"Za sada nismo ništa dobili od bugarske strane", rekao je on.

Jedan je zahtev Evropske komisije je usaglašavanje bilateralnih državnih sporazuma za izgradnju Južnog toka sa propisima Trećeg energetskog paketa.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gasprom da bi se u isporukama gasa za Evropu zaobišla Ukrajina, vredan je više od 16 milijardi evra, a planirano je da prve isporuke gasa budu krajem 2015. godine.

Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije dovede do potrošača u jugoistočnoj i zapadnoj Evropi.

(Telegraf.rs)