SRBIN OKSFORDSKI GENIJE: Bio najmlađi diplomac ovog univerziteta, danas profesor u Britaniji!

Za priču o Ranku Laziću nisu potrebni atributi, pridevi i hvalospevi. Za svojih 37 godina ovaj čovek je toliko uradio u svetu nauke da je dovoljno nabrojati činjenice. Kao omladinac natprosečnih sposobnosti, vunderkind koji je prvu knjigu o programiranju objavio sa petnaest godina, polaganje prijemnog ispita na Oksfordu nije bio ni najmanji problem.

Preporučujemo

Jedini  problem na putu uspeha ovog Oksfordovca bilo je obezbediti 18.000 funti godišnje za školovanje. Kako to inače biva pomoć su mu obećavali mnogi, i većina ih je ostala na obećanjima. Kada se činilo da će snovi o Velikoj Britaniji ostati vam dometa jave u poslednjem trenutku u pomoć priskače Jugosloven Boris Vukobrat, vlasnik francuskog petrohemijskog giganta Kopešim, koji finansira Rankove studije na Oksfordu.

- Iz Srbije sam otišao u Veliku Britaniju na studije matematike i računarstva 1992. godine, stipendiran od g. Borisa Vukobrata, njegove supruge Hajrije i njegove firme Kopesim. Bio sam žedan znanja u tim oblastima, a u to vreme su na prostorima bivše Jugoslavije počinjali ili se već bili zbivali tragični ratovi, međunarodne sankcije, itd. Tada sam imao samo 17 godina, i nisam mislio da bi moj ostanak u zemlji značajno pomogao bilo kome. Studije na Oksfordu sam završio sa uspehom koji je bio srazmeran mojoj posvećenosti njima, vremenu koje sam ulozio u učenje, i mom talentu - počinje priču Ranko.

O njegovom intelektualnom kapacitetu govori i činjenica da je za 22 meseca diplomirao matematiku i informatiku na ovom prestižnom svetskom fakultetu. Kako neki navodi o njemu govore doktorske studije započeo je pre nego što je odbranio diplomske radove. Njegov profesor na Oksfordu Bil Roskou još za vreme njegovih studija rekao je da ne može da predvidi budućnost mladog stručnjaka jer "Ranko, radi na kompjuterskim teorijama koje prevazilaze njegove mogućnosti". Budućnost ovog kibernetičara bila je zacrtana več tada: rođen je za velike stvari. Danas, ovaj genijalac predaje kompjuterske teorije na britanskom Univerzitetu Vorvik. Ovog genijalca su prema rečima njegovih roditelja, izrečenim ujednom intervjuu oduvek krasile sposobnost koncentracije i izuzetna memorija.

Iako je bilo evidentno da je vunderkind, roditelji mu nisu dali da preskače razrede, kako ne bi izgubio svoju generaciju. Nakon završene osnovne škole, ovaj mladić objavio je svoju prvu stručnu knjigu "Programski jezik C kroz primere", a Matematička gimnazija u Beogradu uvrstila je ovu knjigu u svoj zvanični udžbenik. Ovo je zanimljivo i zbog toga što je iste te godine Ranko upisao ovu školu, te je učio iz svoje knjige. Objašnjavajući svoj uspeh, Ranko se nikada nije previše pozivao na talenat. U pojedinim trenucima znao je da kaže da ima nešto i od prirode, ali su najvažniji "čitanje, vežbanje, rad". - Mislim da je veliki Edison, Teslin konkurent i naučnik koji je bio mnogo uspešniji od Tesle u komercijalnom plasiranju svojih pronalazaka, bio u pravu kada je rekao da se uspeh sastoji iz 99% znojenja i 1% inspiracije (ili genijalnosti). Nije rekao da inspiracija nije potrebna, ali ju je kvantifikovao sa 1%. Podsetio bih nas sve i na priču o zecu i kornjači, koju je moj otac voleo da mi priča kad sam bio dete - kaže Ranko.

Što se tiče decenijeske priče o "odlivu mozgova iz Srbije" i pitanja da li sebe vidi u ovom kontekstu, Ranko kaže: - Mislim da su naslovi tipa "Problem odliva mozgova", koji se svakih mesec-dva u proteklih 25 godina viđaju u srpskim medijima, pogrešni. Prvo, zašto je to problem, ako ljudi koji nemaju perspektive i posla odu negde gde mogu da ih pronađu, umesto da budu teret svojim roditeljima ili čak srpskom budžetu? Drugo, nismo mi nigde mnogo daleko otišli, danas smo svi preko interneta na sekund daleko, plus mi u dijaspori uglavnom održavamo veze sa Srbijom, imamo rodbinu tamo, redovno dolazimo u posete, itd. Predlažem, dakle, da svi počnemo taj "odliv mozgova" da shvatamo ne kao problem, nego kao izvanrednu šansu. Ona znači da Srbija ima svoje ljude širom sveta na mnogim vodećim univerzitetima, kao i na ključnim mestima u mnogim velikim i malim globalno uspešnim firmama. Umesto da žalimo zbog takve situacije, mogli bismo da je koristimo - kaže Ranko za naš portal.

(Milica Batinić)