ENGLEZ U BEOGRADU: Ovaj čovek sprečava konflikt u Srbiji i Bosni! (FOTO) (VIDEO)

Svaki dan Dominika Hajdna Brajtvajta, regionalnog savetnika za politička pitanja Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije je različit.

Preporučujemo

Ovaj Britanac koji već četiri godine živi u Beogradu kaže da dinamičnost posla kojim se bavi najbolje opisuje to što mu se desi da se u istom danu sretne sa zvaničnicima Vlade, različitim građanskim društvima, srednjoškolcima i studentima iz čitavog regiona - od Bosne, preko Srbije do Makedonije.

- Mladi danas znaju šta hoće! Moram priznati da ja u tim godinama nisam bio tako određen. Napustio sam srednju školu u 16-oj i odmah se zaposlio u jednoj privatnoj kompaniji. Na studijama sam radio kao bolničar u Domu za hendikepirane osobe - počinje priču sa nama neposredni i nasmejani Dominik dodajući da je po postavljanju na mesto savetnika za politička pitanja Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije za njega počeo jedan sasvim drugačiji život.

U Beograd je prvi put, kaže, stigao 2006. godine.

- Od 2010, međutim, živim na Vračaru i slobodno mogu da kažem da je ovo ubedljivo najlepši period mog života! Interesantno je da sam došao "na neko vreme", a ostao četiri godine. Sledeće godine bi trebalo da se vratim u London - setno kaže Brajtvajt nastavljajući - Zavoleo sam neviđenu energiju i neposrednost Beograđana, fantastičnu hranu... Uživam u ćevapima, šopskoj salati, domaćoj kafi. Sviđaju mi se filmovi Emira Kusturice. Naročito "Podzemlje".

Pitamo ga da li zna da Srbi obožavaju britanski humor i da je jedna od najpopularnijih serija na ovim prostorima britanski serijal "Mućke" koji prati neverovatan život braće Troter, Del Boja i Rodnija?

- Naravno, i sam obožavam "Mućke"! Možda i imamo sličan humor... Samo moram da vam priznam da recimo ne bih pre deset godina razumeo "Podzemlje" na način na koji ga razumem danas posle života u Srbiji - priča uz osmeh Dominik nastavljajući o razlikama i sličnostima između Srba i Britanaca.

- Vi ste mnogo topliji od Britanaca. Inače, u vožnji sam postao tipičan Srbin! Čim sednem za volan odmah očekujem da ću uleteti u neko ludilo na ulici (smeh)! Toga na britanskim drumovima nema - iskren je Dominik koji se, kako mu piše na vizit-karti bavi sprečavanjem konflikta i to u Srbiji, Bosni, na Kosovu pre svega kroz projekte koje finansira Britanska vlada na Balkanu.

Jedan od projekata koji je Britanska vlada podržala je i Regionalna škola za tranzicionu pravdu koja traje nekoliko meseci, a pohađaju je mladi iz čitavog regiona.

- Mi pre svega radimo na pomirenju, reformi sektora bezbednosti, jačanju funkcionisanja građanskog društva i funkcionisanja etnički raznolikih zajednica i to kroz institucije Vlade. Što je društvo zrelije naš posao je lakši. Regionalna škola za tranzicionu pravdu je samo jedan od projekata, koji smo finansijski podržali. Edukativni seminari i škole ovoga tipa zbližavaju ljude iz regiona, a mislim da je važno podržati ih, jer njima ulažemo u mlade koji će jednoga dana donositi važne odluke za svoja društva - objašnjava Brajtvajt izdvajajući samo neke od tema koje polaznici iz Bosne, Srbije, sa Kosova imaju prilike da slušaju.

- Slušaju se predavanja o suđenjima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, ulozi arhiva u očuvanju pamćenja, reparacijama, kulturi sećanja, komisijama za istinu i pomirenje, ulozi medija u procesu utvrđivanja činjenica i odgovornosti i institucionalnim reformama u post-konfliktnim društvima. Pritom je važno reći da se polaznici nikada ne suočavaju sa zločinima tako što se poimenično navodi koja strana je kriva za koje zločine. Nema decidiranog i eksplicitnog okrivljavanja. Škola pruža širu sliku događaja, a polaznicima se ostavlja da sami zaključuju - priča Dominik dodajući da je diskurs u zemljama iz kojih su zavađene strane sasvim različit i da svi insistiraju na tome da su u pravu!

- Znate, i mi imamo slične probleme sa Severnom Irskom. Sećam se kada sam razgovarao sa jednim momkom iz Severne Irske koji je bio umešan u neke incidente... On mi je, između ostalog, rekao da bi pošao sasvim drugim putem da je imao nekoga sa kim bi popričao i čuo "drugu stranu priče". Tada sam shvatio da mladima upravo to treba - druga strana priče, a ne osuđivanje ili indoktriniranje.

O tome šta ga je u dijalozima mladih iz regiona koje je imao prilike da čuje najviše potreslo, a šta oduševilo kaže:

- Potresao me je nedostatak razumevanja, koji često pokažu na početku dijaloga. Zastrašujuće je do koje mere mladi nisu upoznati sa pravom opštom slikom stvari. Ni ne čudi, s obzirom na to da godinama žive indoktrinirani svako u svom sistemu stvarima koje im se iz dana u dan ponavljaju i serviraju. Ono što me oduševi jeste kada vidim te iste ljude kako se brzo sprijatelje. Viđao sam Albance koji ne smeju roditeljima da kažu da putuju u Beograd, jer se boje da će ih ovde napasti ili im pretiti na ulici. Ne možete da verujete kako se oduševe kada ih ovde prime prijateljski kao i bilo koga drugog iz sveta. Na slične priče sam nailazio i kod Srba koji su putovali u Tiranu, ili u neki od bošnjačkih kantona.

Jedan od projekata u koji je Brajtvajt uključen je i sjajno primljena veb-serija za tinejdžere "Samo kažem" ("Just saying") koju je pokrenuo Fond B92, a koja prati odnose nekolicine mladih ljudi iz regiona. Prva serija ovog tipa na Balkanu emituje se isključivo na Internetu, a svaka od epizoda titlovana je na srpskohrvatski, makedonski, albanski i engleski jezik.

U razgovor o ovom nesvakidašnjem, a rekli bismo medijski prilično slabo propraćenom projektu uključuju se i direktorka Fonda B92 Maja Čečen i njen kolega Nebojša Glišić.

- Prva sezona serije "Samo kažem" emitovana je 7. novembra 2013. godine. Čini je 26 petominutnih vebizoda, a priča prati jedno leto u životu nekoliko devojaka i mladića, koji dolaze iz susednih zemalja čiji stanovnici retko i nerado prelaze njihove granice. Govore različitim jezicima, ali se odlično razumeju - dele iste snove i strahove, s tim što do sada nisu imali prilike da o njima pričaju. Upoznali su se slučajno i postaju ekipa - objašnjava Čečenova dodajući da je serija ove godine u februaru ovenčana prestižnom nagradom "Satelit" u kategoriji kratke forme.

Od Nebojše Glišića iz Fonda B92 saznajemo da je zbog uverljivosti priče na scenariju radilo jedanaest momaka i devojaka iz regiona. Pre nego što su ušli u projekat prošli su audiciju polu-otvorenog tipa, da bi se ubrzo ozbiljno "bacili na posao".

- Izbacivali su sve što im se činilo neuverljivim, prilagođavajući scenario govoru, dinamici i senzibilitetu svoje generacije - objašnjava Nebojša dodajući da je ovo prvi put u regionu da se na ovaj način radi neka serija za mlade.

Kasting za seriju "Samo Kažem" rađen je nekoliko meseci u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu. Već na samom početku kreativni tim odlučio je da u seriji igraju mladi glumci, a ne naturščici.

Većini učesnika u produkciji serije ovo je prvi ozbiljan profesionalni projekat - od izuzetno mladih glumaca do rediteljke Jelene Gavrilović, apsolventa filmske režije na Fakuletu dramske umetnosti u Beogradu.

Na drugoj sezoni, saznajemo, uveliko se radi. Skupljaju se novčana sredstva, a emitovanje na Internetu trebalo bi da počne sa početkom nove školske godine.

- Istovremeno radimo i na realizaciji još nekih projekata. Sa "Ciklotroncima", popularnim dvojcem Dušanom Čavićem i Dušanom Šaponjom snimali smo odgovore mladih iz regiona na ista pitanja tipa: Šta te plaši? Šta te nervira?... Interesantno je da su odgovori mladih bez obzira na to odakle dolaze i gde žive bili - identični!

Što nas na rastanku sa našim gostima navodi na razmišljanje o onome što nam je Dominik nekoliko minuta ranije rekao: "Mladima ne treba osuđivanje. Svi oni isto razmišljaju i dele iste probleme. Treba im samo pružiti šansu da čuju i neku drugu stranu priče".

(Katarina Vuković)