Vladine čini za bolju ekonomsku godinu

Državni zvaničnici su nas listom uveli u novu godinu sa mračnim prognozama i pesimističkim izgledima. Reklo bi se, doza opreza u planiranju nikada nije naodmet, no svakome ko je spojio barem dva godišnja doba u Srbiji jasno je da iza najava potencijalnih opasnosti nema ni trunke valjane strategije spremne da ublaži očekivane nedaće.

Nije li Uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice, doneta u osvit nove godine, najbolja potvrda ove teze. Ovaj akt će biti na snazi šest meseci, a njime je ukupna stopa marže u prometu osnovnih životnih namirnica ograničena na deset odsto. Površno gledano, Vlada je rešila da se obračuna sa zlim nakupcima i monopolistima svih vrsta, dok će građani će uživati u nižim cenama brašna, ulja, mleka, šećera...

No, glavni problem sa poimanjem ekonomije ovdašnjih političara (istina, ne samo njih), jeste nemogućnost i/ili nesposobnost da sagledaju dublje i dalekosežnije posledice povučenih poteza. Zaneseni slavodobitnim izjavama o nižoj ceni potrošačke korpe, nadležni ministri su čak ustvrdili kako će i trgovci imati korist jer će niže cene povećati promet, na radost svih.

A glavna posledica ovog populističkog predizbornog ćara biće još teži položaj trgovine u Srbiji, a naročito malih bakalnica koje, sve i da su htele, teško da su mogle uspostaviti i zloupotrebiti monopolski položaj.

Ekonomsku logiku da je kilo brašna u ovim radnjama skuplje nego u hipermarketu na obodu grada, verovatno razume svaka domaćica koja u pazar ide u papučama, no to je očito daleko od rezona političkih elita. Kao i sama činjenica da pojeftinjenje hleba ili, pak, ulja za iznos marže ne može motivisati potrošače da značajnije povećaju kupovinu ovih artikala.

Krajem prošle godine u trgovini je bilo zaposleno skoro 14 odsto domaće radne snage, što svedoči o  značaju ovog sektora u domaćoj ekonomiji. O njenom položaju, pak, najbolje govori činjenica da je u prvih jedanaest meseci lani prodaja na malo bila manja za skoro 17 procenata (u stalnim cenama).

Spomenutom Uredbom poražavajući pad prometa svakako neće biti povećan, dok će dužina njenog trajanja biti u direktnoj korelaciji sa brojem pridošlica na tržište rada, pristiglih iz propalih maloprodaja.

U novoj godini, dakle, Vlada se ponovo igra nadrilekarstva prepisivanjem pogrešnih medikamenata za davno otkrivene bolesti. Slaba konkurencija u trgovačkoj mreži jedino se može popraviti stvaranjem uslova za dolazak velikih trgovinskih lanaca.

A nije li upravo u skutima trenutnih nosilaca vlasti nastao ambijent u kojem je glavni predstavnik ovdašnje trgovinske mreže razvio odnos sa dobavljačima na "dođem ti"? A građani bili osuđeni na cene i uslugu koje im nudi.

Ovakvu zemlju, najpoznatiji svetski maloprodajni lanci zaobilaze u širokom luku, a novom uredbom ovaj status biće zacementiran jer ko može garantovati da još bizarniji ukazi budućim činovnicima neće padati na pamet: nulte marže, prodaja isključivo domaće robe i sl.

U trenutnim ovdašnjim okolnostima marže nikako ne mogu biti prosta stvar što u istinu jesu - obična tržišna kategorija nastala kao posledica borbe učesnika za naklonost potrošača. One su ovde, pre svega, neodoljivi izazov za političare u zahuktaloj predizbornoj kampanji.