TELEGRAF NA ULICAMA KRUPNJA: Šetnja koja nimalo ne prija srcu! (FOTO) (VIDEO)

Sunčan dan koji je tmuran. Temperatura letnja, ali je sve okolo i dalje sivo i pokislo. Ako vam je teško da ovako nešto zamislite, potrebno je samo da odete u Krupanj i da vidite svojim očima. To više nije isto mesto posle nezapamćenih poplava u našoj zemlji. Ovde je zbog vodene stihije dvoje ljudi stradalo, stotine ih ostalo bez kuća, ulica, njiva...

Preporučujemo

Mnogi su se tokom užasnih poplava sa kojima se Srbija borila pitali kako je moguće da je ovo mesto pod Cerom bilo jedno od najugroženijih. „Ni Save, ni Morave, ni Kolubare... šta je to tamo napravilo toliki haos?“

Iz prva deluje nelogično, ali u prirodi takve nelogičnosti ne postoje. Krupanj je okruženim brdima, geografski položaj je takav da su kiše češće, a kroz mesto od 5.000 stanovnika, sa okolnim selima, protiču četiri manje reke – Kržava, Likodra, Bogoštica i Čađavica. Laici bi ove rečice nazvali potocima, koji preko leta čak i presuše.

Ipak, kiša koja je zauvek promenila ovo mesto napadala je toliko da ove reke nisu mogle da prime toliku količinu. Uz to, nabujalim rekama su se na putu našli betonski mostovi, uglavnom postavljani bez dozvole, pa su "smešni potočići" sve više u njih "udarali" i počeli da izlaze iz svojih korita...

Posledice: poplavljene ulice, asfalt koji puca, kidanje cevi, rušenje kuća, klizišta, očaj meštana...

Novinarka Telegrafa je nedelju dana od početka katastrofalne poplave posetila Krupanj, gradić koji je dugo zvao upomoć i do nedavno bio potpuno odsečen od sveta.

PRIRODA NIJE IMALA MILOSTI

Do Krupnja je bezbedno doći preko Valjeva i Loznice, jer je preko Tekeriša i Cera isuviše rizično putovati zbog klizišta. Uvertira do mesta ka kom smo se zaputili pripala je Jadru, reci koja je takođe poplavila i ostavila pustoš. Što smo se više približavali Krupnju, tako nas je okolina sve više šokirala. Pored puta su poplavljene njive, a zemlja je sada suva i popucala.

Prašina se diže od raznih vozila, a ona koja su prevozila humanitarnu pomoć, pozdravljali su meštani. Na nekim delovima puta je nemoguć saobraćaj u oba smera zbog odrona puta.

U centru Krupnja nije pusto. Pomoć je pristizala sa svih strana, pa tako i kombi koji je posalo „Qvattro“ lanac prodavnica (sa partnerima Mayrex, Alca, Panonija i Worts team). Pojedini meštani pomažu u prenosu, pojedini sa lopatama kopaju i rade na mešalicama, a pojedini sede u kafićima. Poslednje navedene drugi ne mogu da razumeju zašto gube vreme.

Krenuli smo najpre ulicom Vuka Karadžića, u kojoj su reparirane kanalizacione cevi. Pored onoga što je ostalo od puta, muljava Kržava je znatno brža i korito joj je šire. Odmah iznad je još jedan dokaz sile prirode – visoke jelke koje su popadale kako je klizište krenulo.

Što više idemo uz ulicu, to je prizor gori. Na obali prekoputa reke su ostaci šupa, pocepanih plastenika, vrtova...

U kućama koje su prošle tako da budu "samo" poplavljene, meštani rade, obnavljaju, čiste... naišli smo i na čoveka kroz čije dvorište jedino može da se prođe, jer ispred nema puta. "Suši" auto koji je bio u vodi...

- Dobro je, bitno da je upalio. Mora se dalje... – odgovara nam meštanin.

Nešto dalje, najgori prizor bio je potpuno srušena kuća, penzionera Pavla Pajića, čija nas je priča izuzetno potresla.

ZMAJEVAC - KUĆE IŠČUPANE IZ TEMELJA KOJE SU OBIŠLE SVET

Kao da nam nije bilo dovoljno sve što smo videli, krenuli smo ka naselju za koje su gotovo svi u Krupnju gotovo jednoglasni da ubedljivo najgore prošlo. Na samom početku Zmajevca, videli smo bager koji radi punom parom, a na putu nam se našao poplavljeni auto... odnosno ono što je od njega ostalo.

Od nanosa zemlje i šljunka ne može da se vidi Čađavica. Naselje je neprepoznatljivo.

Nije nam ipak mnogo dugo trebalo da vidimo nešto što je prepoznatljivo. Nakrivljene kuće, iščupane iz temelja, simbol su katastrofe u Krupnju i izgledaju kao igračkice - i još su jezivije kako im prilazite...

Kod jedne od njih, one sive, sa suznim očima stoji Oksana Pavlović, Ruskinja koja je 19 godina već u Krupnju.

- Dirljivo je koliko ima dobrog naroda u Srbiji. Ja tvrdim da je ova kuća mogla da se spasi do poslednjeg trenutka - priča nam Ruskinja, koja je sa ćerkom pobegla iz svog doma kobne noći.

Iznad njene kuće je prizor koji nas je bukvalno zgranuo. Vodena bujica odnela je put prema Žarkovači, a prizor je kao da smo se našli na vrhu ambisa...

Građanima sa kojima smo popričali poručili smo da se spremaju radne akcije u njihovoj opštini i makar su na trenutak pomislili da da će bolji period za njih nastupiti. Pod utiskom napuštamo ovo mesto, gde su svi ubeđeni da će za izgradnju svega što je u nekoliko dana nestalo trebati godina i godina. Jedino što žele je normalan život posle vodenog pakla.

(Bojana Mekić)