PSIHOLOZI: Ljudima u prihvatilištima je neophodna i vaša podrška!

Psiholozi Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, kao i Crvenog krsta, apeluju na sve svoje kolege u Srbiji, da se u okviru akcije "Prva psihološka pomoć" volonterski priključe svim timovima za prihvat i pomoć evakuisanom stanovništvu.

Preporučujemo

Zato, ako ste po obrazovanju psiholog, pedagog, andragog, socijalni radnik ili ste prošli neki drugi vid obuke za pružanje savetodavne podrške u teškim ili kriznim situacijama, pridružite se akciji zbrinjavanja ugroženih i sa duševnog aspekta. 

Organizaciju akcije jasno označenih volontera sprovodi Fakutet za medije i komunikacije, Departman za psihologiju, u saradnji sa Filozofskim fakultetom, Univerziteta u Beogradu i Filozofskim fakultetom, Univerziteta u Novom Sadu.  Telefon za psihologe volontere: 011-303-21-25, lok. 217 i 215.

- Molimo psihologe da se obrate najbližim centrima za prihvat evakuisanih lica, radi pružanja neophodne psihološke pomoći, dok se ne steknu uslovi za organizovan stručni rad i psihološku podršku u situaciji krize – piše u saopštenju Ministarstva odbrane.

Takođe, stigao nam je i apel od Unicefa:

- Drage koleginice i kolege, u toku je akcija Unicefa i Cip Centra za interaktivnu pedagogiju za okupljanje volontera za pružanje psihosocijalne pomoci deci i majkama. Timovi će se podeliti u 3 grupe. Prvu grupu volontera trebalo bi da čine stručnjaci koji bi radili na osnaživanju u kriznim situacijama (psihoterapeuti i psiholozi). Druga grupa volontera bi trebalo da budu stručnjaci koji će da rade sa decom u kutićima koji će biti osposobljeni na svim lokacijama u Beogradu (pedagozi, psiholozi, vaspitači...). Treća grupa volontera bi trebalo da odradi logistički deo raspoređivanja igračaka i opremanje tih kutića. Kontakt osoba: Nataša Dejanović 065/521-79-86.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda obezbedio je psihoterapeutsku pomoć za sve evakuisane građane koji su smešteni u prihvatne centre u glavnom gradu.

U organizaciji Crvenog krsta Beograda i Štaba za vanredne situacije već sutra će oko 170 ljudi biti spremno da pruži prvu psihološku pomoć građanima smeštenim u prihvatnim centrima, saopšteno je iz gradske Službe za informisanje. Oni će organizovano posetiti sve prihvatne centre sa evakuisanim stanovništvom iz poplavljenih područja.

- Ljudima koji preživljavaju veoma teške trenutke, jer su u jednom trenu izgubili svu svoju imovinu i još uvek strepe za članove porodica koji su ostali zrobljeni u poplavljenim delovima opština, biće pružena podrška, sa njima će se razgovarati o tome šta ih muči, kako da iskažu svoja osećanja, ali i kako da što lakše prebrode sve ove probleme - izjavila je gradski sekretar za socijalnu zaštitu Jasmina Ivanović.

Nezapamćene poplave koje poslednjih dana pričinjavaju veliku štetu širom Srbije kod dela javnosti izazvale su paniku i strah, protiv kojih se, savetuju stručnjaci, treba boriti tako što ćemo pokušati da nađemo zrno optimizma bar u činjenici da je spaseno na hiljade života i da su ljudi iskazali nesebičnu pomoć.

Prema rečima doktora Srđana Milovanovića iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije potrebno je da se oni, koji nisu u objektivnoj opasnosti, poput građana Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, drže saveta zvaničnih institucija, da pokušaju da prepoznaju paniku, i da nađu način da joj ne podlegnu.

- Panika se širi kao vetar, a kada su u pitanju neproverene informacije strah čini svoje. Ona ne može da se lako reši, ali upravo zato treba osobama u strahu ukazati na pozitivne stvari, kao na primer da je veliki broj ljudi dobio pomoć, ali i da mnogi drugima pomažu - rekao je Milovanović za Tanjug.

On ističe da je Srbija ipak organizovana zemlja u kojoj će biti hrane i vode za sve i da nema potrebe da ljudi prave zalihe osnovnih namirnica.

- Država je tu da nam izađe u susret i pomogne svima. Ako i dođe do poremećaja u vodosnabdevanju imaćemo tačnu informaciju. Niko neće ostati žedan i sigurno niko neće umreti bez vode danas u Srbiji - istakao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, vreme je za akciju i pomoć, a ne za strah i podsetio da su sve zdravstveni centri u Srbiji, kao i psihološko-psihijatrijske službe, spremne za pomoć ugroženom stanovništvu.

Asistent na Departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije magistar psihologije Ana Vlajković naglasila je da je potrebno verovati institucijama, poput Instituta za javno zdravlje "Batut", kada daju informacije o ispravnosti vode.

Ona je u izjavi za Tanjug ocenila da su poplave u Srbiji katastrofalan životni događaj, koji će uticati na zemlju narednih godina, ali da je potrebno sačuvati optimizam.

- Svojim bližnjima treba pomoći smirenošću i optimizmom. Ako je dete uznemireno potrebno je da najmirnija osoba u porodici zagrli to dete, da razgovara s njim. Isto je i sa odraslim osobama. S njima treba da razgovara onaj ko je najmanje uznemiren i ko ima optimistički pogled na celu situaciju - smatra Vlajković.

Prema njenim rečima bližnjima pod stresom treba ukazati na činjenicu da ipak postoji nada, da je, uprkos uništenju i žrtvama, sačuvano na hiljade života i da nije sve izgubljeno.

- To je ono što se radi u intervencijama u ovakvim situacijama, ističe se da je najbitiniji život. Kada je 1995. bila operacija Oluja, kada je prošao taj prvi nalet, ljudi su najviše žalili za fotografijama, a ne za kućom ili imanjem. Žalili su za uspomenama i tako će biti i sada - rekla je Vlajković.

Psiholog Boris Popov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakao je da trenutno preovladava panika kod životno ugroženih od poplava i da na njih treba apelovati da se maksimalno pridržavaju uputstva iz kriznih štabova.

- Tu ne sme biti improvizacije, već se jednostavno striktno treba pridržavati uputstava za evakuisanje, čak i kada smatramo da za evakuacijom nema potrebe - rekao je Popov.

Dešavanja uživo u područjima najugroženijim od poplave možete pratiti OVDE.

(Telegraf.rs / Ministarstvo odbrane / Tanjug)