Evo kolika je minimalna plata u EU, a kolika kod nas

Najveću minimalnu mesečnu zaradu u Evropskoj uniji ima Luksemburg - 1.874 evra, dok Rumunija ima 12. deo od toga - svega 157,5 evra.

Preporučujemo

Šest zemalja članica EU ima minimalnu platu veću od 1.000 evra, dok ih deset ima ispod 400 evra. Minimalne plate su izražene u bruto iznosima, navodi se u izveštaju evropske agencije za statistiku Evrostat o minimalnoj plati u 2013. godini u zemljama EU i nekim zemljama izvan ove zajednice.

Na primer, Belgijanci imaju minimalnu platu od 1.502 evra, a Holanđani od 1.469. Građani Irske mogu da računaju na minimalnu zaradu od 1.462 evra, Nemačke od 1.360 a Velike Britanije od 1.264 evra.

U Sloveniji minimalna mesečna zarada iznosi 784 evra, dok Hrvatska spada u grupu zemalja članica EU s najnižom minimalnom platom (372 evra). Minimalac u Grčkoj, najviše pogođenoj krizom, iznosi 684 evra.

U Srbiji minimalna bruto plata iznosi 29.270 dinara, odnosno 252 evra. Manje od tog iznosa primaju Rumuni i Bugari (158,5 evra). Mnogo veći minimalac nije ni u Letoniji (287), a ni u Litvaniji (290 evra), Češkoj (312) i Slovačkoj (338), kao ni u Mađarskoj (335).

Posle Nemačke, koja je odlučila da uvede minimlanu platu od 1. januara 2015, građani Švajcarske će o tome odlučivati 18. maja. Minimalna plata u ovoj zemlji, ukoliko građani tako odluče, iznosila bi 4.000 franaka (3.281 evro) i kao takva bila bi najveća u svetu, ne samo na Starom kontinentu.

U izveštaju se navodi da su minimalne zarade uglavnom zakonski određene, ali su u nekim slučajevima utvrđene kolektivnim ugovorima. Međutim, kako se ističe, ne postoji precizan način da se uporede plate.

Paritet kupovne moći ispravlja razlike u prosečnim troškovima života između zemalja, ali ne uzima u obzir moguće varijacije u cenama između gradova unutar iste zemlje ili neke druge faktore, poput broja dece u domaćinstvima ili troškove školovanja.

Tako Danska, Finska, Italija, Austrija i Švedska nemaju minimalnu platu na nacionalnoj osnovi, ali ipak imaju minimalne stope utvrđene kolektivnim ugovorima.

U Francuskoj, dobro organizovani sindikati izborili su se da zarade slabo plaćenih radnika budu na razumnom nivou. Njihov smisao za kolektivno pregovaranje proizilazi iz velikog uticaja koji imaju u francuskom društvu, ističu u Evrostatu.

U poređenju sa Zapadnom Evropom, istočnoevropske zemlje članice imaju izrazito nisku minimalnu platu, ali je ona ipak znatno porasla posle sloma komunizma.

(Telegraf.rs/ Tanjug)