ČIJE SU MUDRE MISLI SA FEJSA: Ne čitaju Bukovskog, ali citiraju Fejsbukovskog!

Prema krajnje poražavajućem rezultatu istraživanja koje je nedavno sproveo britanski list "Gardijan", čak 60 odsto ispitanika slagalo je da su pročitali neko klasično delo ne bi li ispali pametniji i obrazovaniji u društvu.

Preporučujemo

Ovaj trend, prema istraživanju, obavezno pritom prati i citiranje književnih velikana i kačenje sentenci iz njihovih kapitalnih dela na Fejsbuku.

Tako su se na listi najcitiranijih romana koji se retko čitaju našla dela: "1984" Džordža Orvela, "Rat i mir" Lava Tolstoja i "Velika očekivanja" Čarlsa Dikensa.

Na četvrtom mestu je "Lovac u raži" Džeroma Dejvida Selindžera, na petom "Put za Indiju" E. M. Forstera, dok su se među finalnih pet našli romani: "Gospodar prstenova" Dž.R.R. Tolkina, "Ubiti pticu rugalicu" Harper Li, "Zločin i kazna" Fjodora Dostojevskog, "Gordost i predrasuda" Džejn Ostin i "Džejn Ejr" Šarlot Bronte.

Interesantno je da se Homerova "Odiseja" i Biblija nisu našle među top 10 knjiga,  ali da se takođe često citiraju, a gotovo nikada ne čitaju.

Po dobroj staroj praksi, mi nikada ne kaskamo za svetom kada su nazadne navike u pitanju.

Otud je i među našom mlađom populacijom, kako primećujemo po Fejsbuk profilima sve češće "pametovanje" pokupljeno iz klasika domaćih i stranih autora, koje većina onih koji citiraju nikada nije ni uzela u ruke, a kamoli pročitala.

Time da nisu pročitali većinu dela, iz kojih izvlače citate, ili da čak ne znaju ni ko su "strava likovi" od kojih kradu misli često pritom znaju nehotično da se "pohvale" na svom zidu.

Među srpskom omladinom od stranih književnika ubedljivo najčešće se citiraju Čarls Bukovski ("Bludni sin", "Zabeleške starog pokvarenjaka", "Žene") i Fjodor Mihajlovič Dostojevski ("Idiot", "Zapisi iz podzemlja" i "Braća Karamazovi").

Od Bukovskog su ubedljivo najpopularnije refleksije: "Ljudi koje svi vole, ne menjaju svet", "Ljubav je bajka za budale" i "Moraš umreti nekoliko puta pre nego što zaista počneš da živiš".

Od Dostojevskog pak: "Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samoga sebe više nego li istinu", "Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao", "Ne možemo da utičemo na to s koje će strane vetar duvati, ali možemo da podesimo jedra".

Među domaćim i eks-Ju autorima primat drže: Ivo Andrić, Meša Selimović, Milorad Pavić, Laza Kostić, Dobrica Ćosić i Momo Kapor.

Od Ive Andrića najčešće se citiraju "Na Drini ćuprija" i "Prokleta avlija". A među ubedljivo najprepisivanijim i najšerovanijim je njegova rečenica: "Dođu, tako vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati".

Meša Selimović je na Internetu najzastupljeniji kroz svoja remek-dela "Derviš i smrt" i "Tvrđava". Najčešće se pominju one njegove: "Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti", "Ljudi se ustvari boje, zato su surovi" i "Žena više voli nježnu riječ, makar bila i glupa nego pametnu ako je gruba"...

Od Milorada Pavića najpopularniji je "Hazarski rečnik", a Dobrice Ćosića - "Vreme smrti" i to citat:

"Ali čovek to ne čuje, kao i što ne vidi najlepše, kao i što ne zna najbitnije. I kao što ne može najbolje da uradi. Proklet je da sve to želi, taj nesavršeni stvor, što na svoju nesavršenost ne pristaje, i ne shvata je, pa svagda teži za većim no što mu treba i polazi dalje no što ima snagu".

Svakako je interesantno i da se ljubav među Fejsbuk prijateljima najčešće raspiruje Kostićevom antologijskom "Santa Maria Della Salute".

Da bi pre postavljanja citata na Fejsbuku svako najpre trebalo da pročita knjigu koju citira, sasvim je jasno.

Ostaje nedoumica, da li je bolje da u jeku sve ređeg čitanja, mladi kako tako održavaju kulturnu i mentalnu higijenu, pa makar to bilo i pukim kopiranjem citata sa oficijelnih stranica velikih književnika koje se redovno ažuriraju?

Naše mišljenje je da možda i jeste, a vaše?

(Katarina Vuković)