SUMANUTI OBIČAJ: Zašto neki Srbi na Đurđevdan krvlju jagnjeta mažu decu? (VIDEO)

Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, treća najveća slava u Srba jeste Đurđevdan. Slavi se 6. maja, a pored Srba slave je i Romi, koji tako proslavljaju dolazak proleća.

Preporučujemo

Srpski narodni običaji vezani za Đurđevdan nemaju mnogo zajedničkog s hrišćanstvom, već su u svojoj osnovi paganski. Rituala vezanih za ovaj praznik ima mnogo, a jedan se posebno ističe. U pitanju je Molitva pod Midžorom, običaj sa Stare planine koji se i dan danas sprovodi.

Jelena Kurtić, kustos, etnolog i antropolog Zavičajnog muzeja u Knjaževcu, za Telegraf objašnjava kako ovaj običaj izgleda.

"Praznik započinje najčešće dan ranije prvom mužom ovaca (premlaz ili muzigruda) - tada se muze ovca koja se te godine prvi put ojagnjila i od tog mleka se podsiruje mladi sir u „velije“.

Ujutru na "muzigrudu“ ide se u cveće - cveće se bere sa željom da se snaga mladog bilja prenese na ljude i stoku. Cveće beru devojke i momci, a bere se zdravac, jorgovan, mleč, đurđevak itd. Kada se nabere zdravac i drugo cveće, devojke odu do reke i tamo se pletu venci.

Na drugoj strani, dok se bere cveće, u kući se mesio „šuplji kolač“ za premlaz i pravila „povorka“ (vrpca) od crvene i bele vune.

Do Đurđevdana se nije jelo jagnje, već je tog dana svaka kuća prvi put u godini ritualno klala jagnje zvano "đurđilče“.

Kad domaćin kolje jagnje, stavi mu venčić oko vrata, upali sveću na desnom rogu i da malo soli da poliže. Zatim se prekrsti, tri puta okadi i kaže: "Ne koljem te ja, nego Đurđovdan“.

Klanje se obično obavljalo pored vode i nastojalo se da krv ne padne na zemlju. Tom krvlju, koja se smatrala lekovitom, ženska deca su se međusobno mazala po obrazima i čelu da budu zdrava. Ostatak krvi, zajedno sa kravajčetom i cvećem i zdravcem, drobili su se sa jarmom za stoku - ovaj deo se odnosi na svako domaćinstvo ali i za kolektivno žrtvovanje se radi isto.

Đurđevdanska molitva je običajna praksa u kojoj su prisutni stariji, prehrišćanski elementi, koji su se u nešto modifikovanom obliku održali do današnjih dana.

U selu Vrtovac sačuvan je i običaj kolektivne seoske žrtve, koju narod naziv molitva. Molitva je jagnje koje se kolje u ime sela, pored "đurđilčeta“ koje kolje svaka kuća. Đurđevdanska molitva sadrži karakterističan segment iz prakse prinošenja kolektivne žrtve. Domaćin (kolačar) kolje zavetnu molitvu ispred kamenog krsta – obroka, u ćeliji-kapelici posvećenoj Sv. Đorđu, na mestu zvanom Kalavat.

Žrtva se prinosi tako što krv jagnjeta treba da poprska žrtvenik, odnosno kameni krst i zdravac. Specifičnost rituala je u tome što je na ovom kamenom krstu, ispred koga se izvodi ritualno prinošenje žrtve molitve, reljefno prikazan lik drevnog prehrišćanskog božanstva “Tračkog herosa” na konju, koji je, od vremena primanja hrišćanstva, transformisan u lik sv. Đorđa.

Video: Youtube / knjazevacinfo

Molitva se nastavlja litijom - obredna povorka išla je samo oko "ćelije“ (kapelice), u kojoj je žrtvovano jagnje. Običaj zavetne molitve vezan je za zaštitu useva, zdravlje i plodnost stoke i napredak kuće i sela."

S druge strane, legenda malo obogaćuje ovu priču. Prema njoj, Staroplaninci su se na ovaj čin odlučili jer jako dugo nije bilo dece u ovom kraju, te su došli na ideju da svake godine žrtvuju mlado jagnje ne bi li umilostivili bogove.

(M. B.)