STALJINOV INTERVJU IZ 1934: Američki kapitalistički sistem vodi ka anarhiji!

Herbert Džordž Vels britanski pisac, je 1934. godine došao u Moskvu kako bi se sreo sa sovjetskim piscima koji su bili zainteresovani da se priključe Međunarodnom PEN klubu, na čijem čelu je u to vreme bio upravo Vels. Dok je boravio tamo, Staljin mu je dao opširan intervju o trenutnom stanju politike i društva u svetu.

Preporučujemo

Njegovo popustljivo držanje kritikovali su Džon Mejnard Kejns i Džordž Bernard Šo u Nju Stejtsmenu. Intervju se prvobitno objavio kao specijalno izdanje ovom listu 27. oktobra 1934. godine. Prenosimo vam razgovor između ove dve istorijske ličnosti u celosti.

Vels: Veoma sam zahvalan gospodine Staljin što ste pristali da se sretnemo. Nedavno sam boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, dugo sam ragovarao sa predsednikom Ruzveltom i pokušao sam da utvrdim njegove osnovne ideje. Sada sam došao kod vas da vas pitam šta vi radite kako bi promenili svet?

Staljin: Ne mnogo.

Vels: Putujem svuda po svetu kao običan čovek i kao takav pokušavam da posmatram šta se sve dešava oko mene.

Staljin: Važna javna ličnost poput vas ne može biti običan čovek. Naravno, samo će istorija pokazati koliko je neka osoba bila značajna. U svakom slučaju, vi ne gledate na svet kao običan čovek.

Vels: Ne glumim skromnost. Hoću da kažem da pokušavam da sagledam svet iz ugla običnog građanina, a ne stranačkog političara ili odgovornog rukovodioca. Poseta SAD-u me je intelektualno uzbudila. Stari finansijski svet se ruši, a ekonomski život zemlje postavlja nove standarde. Čini mi se da je u Sjedinjenim Državama u toku duboka reorganizacija, osnivanje socijalističke privrede. Vi i Ruzvelt ste krenuli sa različitih polaznih tačaka, ali zar ne postoji bliskost ideja između Moskve i Vašingtona? Tamo me je zaintrigiralo ono što vidim i kod vas. Otvaraju se kacelarije, stavaraju se nova regulatorna tela, organizuje se potrebnadržavna služba. Njihova potreba je direktivna sposobnost.

Staljin: SAD imaju drugačiji cilj od onoga što mi nastojimo da ostvarimo u SSSR-u. Cilj kojem Amerikanci teže nastao je iz ekonomskih nevolja. Oni žele da se oslobode krize na osnovu privatne kapitalističke aktivnost, bez promene ekonomske baze. Hoće da ograniče štetu, gubitke prouzrokovane postojećim ekonomskim sistemom. Ovde je umesto stare, stvorena sasvim drugačija, nova ekonomska baza. Čak i da Amerikanci, koje pominjete, delimično postignu svoj cilj, neće uništiti klicu anarhije koja je ugrađena u postojeći kapitalistički sistem. Oni čuvaju ekonomski sistem koji neminovno vodi, jer drugačije ne može biti, do anarhije u proizvodnji. U najboljem slučaju neće se ništa promeniti, neće se ukinuti stari društveni sistem koji podstiče anarhiju i krize, već ograničavanje nekih novih ekscesa. Mogu Amerikanci subjektivno da misle kako će reorganizovati društvo, ali objektivno oni čuvaju postojeću bazu društva. Iz tog razloga, objektivno neće biti nikakve promene.

Vels: Slažem se sa velikim delom onoga što ste rekli. Međutim, želim da naglasim da ukoliko država u celini usvoji princip planske privrede, ukoliko postepeno i korak po korak počne dosledno da primenjuje princip, finansijska oligarhija će na kraju biti ukinuta i socijalizam u anglosaksonskom smislu će se ostvariti.

Staljin: Kada govorim o nemogućnosti ostvarivanja principa planske privrede uz očuvanje ekonomske baze kapitalizma, ni najmanje ne želim da umanjim Ruzveltove izvanredne lične kvalitete - preduzimljivost, hrabrost i odlučnost. On se nesumljivo izdvaja kao jedna od najjačih ličnosti među vođama savremenog kapitalističkog sveta. Zato bih još jednom istakao da moje uverenje, kako bi planska privreda bila neostvariva u kapitalističkim uslovima, ne znači da sumnjam u lične sposobnosti, talenat i hrabrost predsednika Ruzvelta. Ali čim Ruzvelt, ili bilo koji drugi vođa savremenog buržoaskog sveta krene da preduzima nešto ozbiljno protiv osnova kapitalizma, neizbežno će doživeti potpuni poraz.

Ne smemo zaboraviti funkcije države u buržoaskom svetu. Država je institucija koja organizuje odbranu zemlje, održavanje reda, ona je aparat za prikupljanje poreza. Kapitalistička država se ne bavi mnogo privredom u užem smislu koja nije u rukama države. Naprotiv, država je u rukama kapitalističke privrede. Zato se bojim da i pored svih svojih sposobnosti Ruzvelt neće postići cilj o kojem vi govorite, ukoliko je to zaista njegov cilj. Možda će kroz nekoliko generacija biti moguće približiti se tome, ali lično mislim da čak ni to nije mnogo verovatno.

Vels: Zar nema mnogo ljudi koji nisu siromašni, a rade i to produktivno?

Staljin: Naravno, postoje mali zemljoposrednici, zanatlije, mali trgovci, ali o sudbini zemlje ne odlučuju oni već radničke mase koje proizvode sve ono što je društvu neophodno.

Vels: Postoje razni kapitalisti. Oni koji misle samo na profit i bogaćenje, ali i onih koji su spremni da se žrtvuju. Uzmimo na primer starog Džej Pi Morgana. On je mislio samo na profit, bio je društveni parazit, jednostavno rečeno, samo je akumulirao bogatstvo. Ali pogledajmo Džona D. Rokfelera. Sjajan organizator, dao je primer kako organizovati isporuku nafte koji treba slediti. Henri Ford je sebičan, ali je strastveni organizator racionalisane proizvodnje od koga vredi učiti. Želim da istaknem činjenicu da se u zemljama engleskog govornog područja u poslednje vreme stav prema SSSR-u menja.

Staljin: Kada govorim o kapitalistima koji teže isključivo profitu i bogaćenju, ne želim da kažem da su to najbezvredniji ljudi koji nisu sposobni ni za šta drugo. Mnogi od njih nesumnjivo imaju veliki organizacioni talenat koji ni slučajno ne dovodim u pitanje. Mi Sovjeti mnogo učimo od kapitalista. Morgan, koga vi tako nepovoljno ocenjujete, je bio nesumnjivo dobar i sposoban organizator. Ali ako mislite na ljude koji su spremni da rekonstruišu svet, nećete ih pronaći u redovima onih koji verno služe profitnom cilju. Mi i oni stojimo na suprotnim stranama.

Vels: Sećam se situacije sa tehničkom inteligencijom od pre nekoliko decenija. U to vreme je ona bila brojčano mala, ali bilo je mnogo posla i svaki inženjer, tehničar i intelektualac je našao svoju priliku. Zato je tehnička inteligencija bila najmanje revolucionarna klasa. Sada postoji preobilje intelektualaca i njihov mentalitet se znatno izmenio. Kvalifikovan čovek koji ranije ne bi slušao revolucionarne priče, sada je za njih vrlo zainteresovan.

Staljin: Da, znam to. To se može objasniti činjenicom da je kapitalističko društvo u ćorsokaku. Kapitalisti traže, ali ne mogu da pronađu izlaz iz tog ćorsokaka koji neće povrediti dostojanstvo ove klase. Mogli bi u izvesnoj meri da ispuze na kolenima, ali ne mogu da pronađu rešenje koje bi im omogućilo da iz nje izađu podignute glave. To naravno razumeju široki krugovi tehničke inteligencije. Veliki deo njih počinje da prepoznaje zajedničke crte svojih interesa sa interesima klase koja je u stanju da pokaže put iz ćorsokaka.

Vels: Ako neko zna nešto o revolucijama onda ste to vi gospodine Staljin. Da li mase ikad ustaju? Nije li poznata činjenica da svaku revoluciju podiže manjina?

Staljin: Da bi se došlo do revolucije, potrebna je predvodnička revolucionarna manjina, ali i najtalentovanija, najvernija i najenergičnija manjina bila bi bespomoćna kad ne bi mogla da se makar osloni na pasivnu podršku miliona.

Vels: Makar na pasivnu? Možda podsvesnu?

Staljin: Delimično i poluinstiktivnu i polusvesnu, ali bez podrške miliona i najbolja manjina je nemoćna.

Vels: Gledam komunističku propagandu na zapadu i čini mi se da u današnjim uslovima ova propaganda zvuči vrlo staromodno jer je u pitanju ustanička propaganda. Ona poziva na to da je nasilno rušenje društvenog sistema u redu kada je usmeren protiv tiranije. Ali u savremenim uslovima, kada sistem ovako propada, trebalo bi staviti akcenat na efikasnost, umešanost, produktivnost, a ne na pobunu. Čini mi se da je ustanički ton zastareo. Komunistička propaganda na zapadu nanosi štetu konstruktivno orijentisanim ljudima.

Staljin: Kada smo kod raspadanja sistema, pogledajte fašizam. On je reakcionarna sila koja pokušava da sačuva stari sistem putem nasilja. Šta da radite sa fašistima? Da raspravljate i pokušate da ih ubedite neće delovati. Komunisti ni najmanje ne idealizuju nasilne metode. Oni ne dozvoljavaju da budu zatečeni, ne mogu da računaju da će se stari svet dobrovoljno povući sa scene i vide da se stari sistem nasilno brani. Zato komunisti poručuju radničkoj klasi da na nasilje odgovaraju nasiljem, da učine sve što mogu kako bi sprečili da se stari umirući poredak sruši, da ne dozvole da im se stave okovi na ruke kojima će rušiti stari sistem.

Kao što vidite, komunisti smatraju da zamena jednog društvenog sloja drugim nije spontan i miran proces, već komplikovan, dug i nasilan. Komunisti ne mogu da ignorišu činjenice.

Vels: Veoma sam vam zahvalan na ovom razgovoru koji mi je mnogo značio. Objašnjavajući mi neke stvari, verovatno ste se podsetili kako je izgledalo pričati o osnovama socijalizma u ilegalnim skupovima pre revolucije. U ovom trenutku postoje samo dve osobe čije mišljenje i svaku reč sleduju milioni ljudi. To ste vi i Ruzvelt. Drugi mogu da pričaju koliko hoće, to što oni govore nikada se neće štampati ili slušati.

Još uvek ne mogu da ocenim ono što je urađeno u vašoj zemlji, juče sam stigao. Ali već sam video vesela lica zdravih ljudi i znam da se ovde radi nešto veoma značajno. Razlika u odnosu na 1920. godinu je zaprepašćujuća.

Staljin: Mnogo je više moglo da se uradi samo da smo bili pametniji.

(Telegraf.rs / Izvor: newstatesman.com)