EVO ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O RADU: Minimalac ne sme biti ispod potrošačke korpe!

Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je nedavno da bi nacrt izmena Zakona o radu trebalo da bude usvojen do kraja juna. Sporenja između sindikata i poslodavaca istovremeno postoje kod definisanja kolektivnog ugovora. Sindikati neće odustati od zahteva da se potpisan kolektivni ugovor sa jednim udruženjem ne odnosi i na celu delatnost.

Preporučujemo

Radna grupa koja je formulisala izmene Zakona o radu usaglašena je oko načina isplate otpremnina, rada na određeno vreme i razloga za definisanje otkaza. Ipak, kada je reč o minimalnoj zaradi i dalje ne postoji saglasnost da li bi ona trebalo da bude u skladu sa vrednostima potrošačke korpe ili ne. Do sada nije bio slučaj da su te dve stvari usaglašene.

OTPREMNINE

U slučaju otkaza ranije je poslodavac radnicima isplaćivao otpremninu za sve godine staža. U skladu sa novim zakonom, poslodavac je dužan da plati otpremninu samo za godine staža provedene u njegovoj firmi. Kod kupovine preduzeća novi vlasnik plaća otpremninu preuzetim radnicima za godine staža u kupljenoj firmi.

RAD NA ODREĐENO VREME

Ugovori na određeno vreme trajali su najduže godinu dana. Novi predlog izmena podrazumeva da bi ugovori na određeno vreme bili ograničeni na dve godine, a poslodavcu je zabranjeno da zaposli novog radnika na mesto koje je upražnjeno zbog isteka ugovora. Sindikati takođe traže da kolektivni ugovor koji potpišu sa jednim udruženjem važi za sve zaposlene u ovim delatnostima. Poslodavci se zalažu za ukidanje ovakvog proširenog dejstva. Kako navode izvori nijedna strana nije spremna na kompromis, a Vlada bi teško mogla da donese odluku, jer je to u resoru nekoliko ministarstva.

OTKAZ

Stari zakon nalaže da se otkaz dobija ako radnik ne ostvaruje rezultate, krši radnu disciplinu, zloupotrebi pravo na bolovanje. Predlog izmena uvodi jednu novinu koja kaže da će detalji o otkazu biti definisani zakonom o radu, a ne poslovnikom preduzeća.

MINIMALNE ZARADE

Stari zakon i predlozi za Novi zakon o radu su delimično usaglašeni. Ranije se minimalna utvrđivala dva puta godišnje. Po poslednjem obračunu iznosila je 115 dinara po radnom satu. Novi predlog podrazumeva da bi se minimalna zarada utvrđivala jednom godišnje. Sindikati traže da ovaj iznos ne bude ispod minimalne potrošačke korpe, dok su poslodavci protiv. U slučaju nesaglasnosti Vlada ima rok od 30 dana da donese odluku.

(Telegraf.rs)