TIKET I KNJIGA SU NAM ISTO: Na kladionice i kulturu dajemo dve crvene!

Naši građani na kulturu mogu da izdvoje maksimum 2.000 dinara. Isto toliko se, u proseku, ostavlja i u kladionicama, koje su kod nas sve popularniji način klađenja.

Preporučujemo

Nekada je Srbija imala puno bioskopa, kao i publiku koja je redovno odlazila na koncerte i kupovala knjige. Daleko su ta vremena, u međuvremenu smo drastično osiromašili i sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara kultura nam je, nažalost, na poslednjem mestu.

Na lutriju i klasične igre na sreću daje se otprilike isto toliko novca. Ipak, loto, bingo i greb greb mahom igra najstarija populacija, dok kladionice posećuju mlađi, spremni da ostave i više novca u nadi da će baš njihov tiket biti pobednički.

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazalo je da je, na primer, čitanje knjiga relativno nepopularna aktivnosti svuda u svetu, dok čitanje dnevne štampe i časopisa predstavlja rasprostranjenu i uobičajenu aktivnost u svakodnevnom životu u većini savremenih društava. Pokazalo se da ovi trendovi važe i za Srbiju.

Procenat onih koji nisu pročitali nijednu knjigu za potrebe posla, ili iz obrazovnih razloga kreće se od 75% do 80%. Nešto povoljnija slika dobija se kada se u obzir uzmu knjige koje su ispitanici čitali za vlastito zadovoljstvo - tu se više od 60% ispitanika izjasnilo da je pročitalo bar jednu knjigu.

Za ogroman broj građana mediji, a posebno televizija, predstavljaju glavni izvor kulturnih sadržaja. Najveći broj građana pored malih ekrana provede jedan do tri sata svaki dan.

S druge strane, u Udruženju "Herc Time", koje se bavi prevencijom patološkog kockanja, procenjuju da jedan čovek, u proseku, mesečno potroši od 1.500 do 2.000 dinara na "loto", "bingo" i druge "grebalice".

Dejan Stanković iz ovog udruženja smatra da se u kladionicama minimum ostavlja 2.000 dinara ali ističe da je ta suma neretko i duplo veća.

(N. S.)