Koliko koji predsednik uspeva da se zadrži na vlasti u svojoj zemlji

Stručnjaci magazina Ekonomist su sveobuhvatnim istraživanjem došli do podataka koji pokazuju koliko koji predsednik uspeva da se zadrži na vlasti. Ispostavilo se da neke zemlje, poput članica EU, svoje predsednike menjaju veoma često, dok neke afričke zemlje to čine izuzetno retko.

Ovom prilikom stručnjaci Ekonomista su istakli i to da Rusiju i Švajcarsku nisu mogli da uvrste u obrazac istraživanja zbog "specifičnih" sporazuma i naklonosti naroda koje ove dve države imaju unutar svog sistema. Uostalom, pogledajte i sami.

Još od 1945. godine, koja je početna tačka analize, sultanat je imao samo dva vladara, čime je u istoriji ostao zapisan kao zemlja sa najmanjom stopom promene vladara na svetu.

U zemljama Bliskog Istoka stanovnici  menjaju svoje vladare ređe nego bilo gde drugde na svetu (vladari se manjaju nakon malo više od osam godina u proseku ).

Za njima sledi Afrika gde se vladari zadržavaju na vlasti malo duže od sedam godina. Južna Amerika, u kojoj je uspostavljena vladavina demokratije, menja svoje predsednike na svake četiri godine, ali zato Evropljani menjaju svoje izbranike na vlasti brže nego bilo koji drugi region.

To je delimično posledica i generalne predominencije premijera nad predsednicima, ali neke promene mogu da se jave i zbog sporazuma o deljenju moći koji je na snazi, na primer, u Švajcarskoj.

Naša metodologija ipak obraća pažnju na indvidue, a na toliko na uslove, te se stoga ne uklapa u potpunosti u varijacije u kojima jedan te isti čovek ostaje stalno na vlasti, menjajući mesto premijera i predsednika, kao na primer Vladimir Putin u Rusiji.

Biljana Tasić