ŠIFRA "IDEM PO GRISINE": Ko je kriv za pogibiju novinara RTS-a?

Prošlo je 15 godina otkako je u NATO bombardovanju, u noći 23. aprila 1999. u dva sata i šest minuta, poginulo 16 radnika RTS-a, a po pitanju rasvetljavanja odgovornih za tragediju nije se ništa uradilo.

Preporučujemo

Obeležavajući kraj spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku 15-godišnjicu od stradanja svojih najdražih, kolega i prijatelja, novinarska udruženja i porodice poginulih radnika položili su vence i zapalili sveće zatraživši pre svega da se što pre pokrene kažnjavanje glavnih krivaca.

- Ubijeni su hladnokrvno, na svom radnom mestu. Oni nisu vojevali, samo su profesionalno obavljali svoje radne zadatke, nervozno iščekujući jutro i povratak svojim kućama. Za njih to jutro nikada nije svanulo - rekao je, u ime porodica nastradalih, Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića.

Za sve ove godine, krivim je proglašen i osuđen na 10 godina zatvora jedino bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović zbog "nepoštovanja naređenja tadašnje savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj".

Kako stvari stoje, izgleda da su za otkrivanje ostalih krivaca kao i proširenje Milanovićeve optužnice ostale da se bore isključivo porodice žrtava.

- Sve vlade koje su se u međuvremenu izmenjale, baš kao i sudovi, ništa nisu preduzeli - počinje priču za Telegraf Žanka Stojanović, majka jednog od stradalih radnika Nebojše Stojanovića.

Ona dodaje da je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva tražila da se procesuiraju odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

- Sve je predato - i imena i dokazi, međutim, niko ne želi da se odgovorni procesuiraju. Pre svega mislim na Petra Pajčina, Milorada Komrakova, Dušana Jakovljevića i Dušana Vojvodića, koji je u noći kada je bombardovan RTS došao da izvede svoju ćerku, takođe zaposlenu na televiziji. Imamo dokaze da je jedna od zaposlenih novinarki u neko vreme ušla u informativu i rekla: "Idem po grisine", što je bila lozinka da će zgrada za koji trenutak biti bombardovana... Nakon što je to rekla, hladno je promarširala pored mastera i drugih soba, a da joj nije palo na pamet da i one koji su potom stradali upozori. Ne znam kako ta žena spava noću - izjavila je Žanka.

Ona je dodala i da su porodice u nekoliko navrata tražile da se njihovim advokatima omogući uvid u predmet Pravne uprave tog ministarstva, u kojima se nalaze citati transkripata razgovora pilota NATO aviona koji je krenuo na RTS, iz kojih se jasno vidi da je Vojska Srbije bar pola sata ranije znala da će NATO gađati televiziju i da uprkos tome nije naredila evakuaciju.

- Uprkos našem insistiranju, NATO neće da prizna kome je u RTS-u javljeno da će zgrada biti bombardovana, a isto se ponašaju i nekadašnji čelnici ove medijske kuće... Vidite, dvostruki krivci žive među nama - kaže Stojanovićeva za Telegraf.

U ime RTS venac su položili predsednik UO RTS Slobodan Marković, predsednik Programskog odbora RTS Dragoljub Kojčić, Milena Vučetić, direktor PJ Tehnika i Zoran Milikić, pomoćnik direktora TV Beograd.

U napadu NATO, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

(Katarina Vuković)