U ovom gradu pravoslavci i katolici zajedno slave Uskrs!

Pravoslavna crkva, računajući pripadnike svih njenih ogranaka, u Nemačkoj okuplja oko 1,5 miliona vernika. I ovde ima pravoslavnih crkava, ali mnogo je manje pravoslavnih samostana.

Preporučujemo

Tako se i dani Uskrsa na drugačiji način praznuju i u katoličkom, benediktinskom samostanu svetog Mauricijusa u Nideraltajhu. Jer među monasima, deo njih Boga slavi po pravoslavnom običaju, a od 1986. u tom samostanu postoji i pravoslavna crkva. Pri tome, nastala je u nekadašnjoj samostanskoj pivovari, ali je posvećena svecu kojeg podjednako slave obe hrišćanske vere, Svetom Nikoli.

Kako priča Johanes Oelderman, direktor Instituta za ekumenu Johan Adam Meler za "Dojče vele" katolici imaju mnoštvo propisa za dane uoči i za sam Uskrs, ali pravoslavci ih imaju još više, posebno kada je reč o postu.

- U pravoslavnoj liturgiji postoji i razdoblje pripreme za post gde se vremenom treba naviknuti na to doba. Neki od tih dana u narodu su dobili i posebno ime, na primer dan kada se treba odreći mesa ili nedelja kad nema jela sa mlekom.

Tih četrdeset dana posta pred Uskrs strogo se poštuje i u benediktinskom samostanu u Nideraltajhu. To znači da tokom dana uopšte ne uzimaju hranu, i tu nema nikakvih "trikova". Jer pravila nalažu da se ne jede meso "bića koja kroče zemljom ili lete u zraku", jer su nekada ne tako revnosni vernici pravilo tumačili da se smeju jesti - dabrovi. Jer žive u vodi. Ali kod pravoslavaca Uskršnji post znači: nema mesa, pa tako ni ribe u ishrani.

Ali i Johanes Oelderman nas podseća kako je kod Uskrsa najlakše postići ekumenu, jer baš sve hrišćane u tim danima spaja uskršnja mističnost i nada u uskrsnuće. Doduše, mali je problem to što pravoslavci po pravilu praznike slave po julijanskom, a ostali hrišćani po gregorijanskom kalendaru, mada se praznovanje Uskrsa zapravo određuje po lunarnom kalendaru, što onda znači da Uskrs za ove dve crkve samo ponekad "pada" na isti dan.

Međutim ove godine je to tako, pa je i u samostanu u Nideraltajhu posebno praznično raspoloženje. Taj bavarski samostan se ponosi svojim orguljama iz 1727. koje je napravio Kaspar Kenih. Ipak, ovih dana orgulje se ne oglašavaju, a i korali se ne pevaju na nemačkom ili latinskom. Mada se Božja služba gotovo uvek vodi na nemačkom, crkvom se trenutno ori samo pojanje pravoslavnih monaha.

(Telegraf.rs)