NA KLINICI ZA KARDIOHIRURGIJU: Ovde se život i smrt prožimaju, a ljudi dobijaju nova srca! (FOTO)
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Bosko
nerazumem sve ove komentare mada nekazem da je sve bas idealno ali sta je tuje ovo je Srbija.Mada sam ja operisan u istoj bolnici trostruki bajpas 2016god.i mogu reci da sam veoma zadovoljan jer da nije bilo moga doktora koji me je operisao nebi ni mene sada bilo.KCS je jedina bolnica u koju sam imao poverenje i tu sam primljen bez cekanja bas kada mi je i zakazano zahvaljujem se medecinskom osoblju lekarima a najvise moga spasitelja DR Mladena Kocicu.
Maja
Najgori doktori na svetu. Danas je preminuo moj ujak njihovom zaslugom. Nakon dve operacije i torture osoblja, sestara i ponajvise doktora. Nemarni, neaZURNI, NEODGOVORNI! NE daj Boze ko zavrsi tamo.
biljana
I ja sam posetila ovu klinik pre par dana.Moj tata je nazalost pacijent te klinike. Sve se dogodilo tako brzo i za njega i za nas kao clanove njegove porodice. Obavljena mu je bajpas operacija, za sada je sve dobro i nadamo se da ce tako i ostati. Kao neko ko nezivi u Srbiji reagovala sam na neke stvari. Kao prvo bilo nam je dozvoljeno da udjemo na intenzivnu negu. Meni je bilo drago videti moga tatu posle operacije ali samim tim mi smo te ljude izlozili velikom riziku.Sa tatom u sobi je bilo jos 7 pacijenata. Svima njima je neko dosao. I sada zamislite koliko je nas proslo kroz salu gde su ljudi tek izasli iz operacionih sala.Pre ulaska dobili smo mantile,zastitu za obucu,maske i kape a ni trunku alkohola da dezinfikujemo ruke.Na zidu je bilo okaceno par pumpica za alkohol a sve su bile prazne. Svo medicinsko osoblje je imalo svoje mobilne telefone i zanimali su se sa njima. Zamislite, mobilni telefon na intenzivi kada svi znamo koliko su nam telefoni prljavi. Vise je bakterija na telefonima nego na javnim wc soljama. Kako koja sestra je prolazila tako se za njom sirio miris razno raznih parfema a dobro znamo kako bolesnici mogu biti osetljivi na mirise. Nismo mogli ni broj telefona dobiti gde bi mogli upitati da li je i kako operacija protekla. Zar nebi bilo ljucki da se posle operacije , lekar koji je operisao javi nekome od porodice pacijenta i informise o toku operacije i stanju pacijenta. Mozda imamo dobre lekare ali nema uslova da se pacijenti lece. Bolnica nije imala probiotok pa smo i to morali da kupimo. Elasticne zavoje je mama nosila kuci da pere. I na kraju svega toga treba platiti lekaru,e tu za mene prestaje humanost medicinskog osoblja. Drzava treba da se pobrine i daa platu tim ljudima a oslobodi jadne pacijente te muke placanja i nosenja koje cega lekarima,sestrama,cistacicama i koje kome.