PUTIN: Ruska vojska ne učestvuje u sukobima na istoku Ukrajine

Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je u Moskvi odbacio kao besmislene sve tvrdnje o vojnom učešću Rusije u događajima na istoku Ukrajine i istovremeno ocenio da je početak pregovora o Ukrajini u Ženevi veoma važan, kako bi se zajednički razmislilo o izlazu iz postojeće situacije.

Preporučujemo

On je izrazio nadu da će učesnici pregovora shvatiti u kakvu "propast srljaju vlasti u Kijevu i za sobom vuku zemlju", rekao je Putin odgovarajući na pitanja građana u televizijskom obraćanju.

U Ženevi se danas održava sastanak zvaničnika Ukrajine, SAD, EU i Rusije posvećen ukrajinskoj krizi.

Na sastanku će učestvovati ministri spoljnih poslova EU, Rusije i SAD i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije.

Sve tvrdnje o vojnom učešću Rusije u događajima na istoku Ukrajine su besmislica, rekao je Putin i naglasio da je tamo samo lokalno stanovništvo.

Putin je, takođe, rekao da je od najveće važnosti da što pre počne dijalog između aktuelnih ruskih vlasti i regiona u cilju pronalaženja kompromisa.

On je, međutim, primetio da predstavnici vlasti u Kijevu odlaze u regione, ali se tamo ne sastaju sa narodom već sa svojim pristalicama.

Putin je kao "protivustavan" okarakterisao dolazak na vlast aktuelnih snaga u Kijevu, posle čega su počeli dramatično da se povećavaju nacionalistički stavovi, a stanovnici pojedinih regiona su postali zabrinuti za spostvenu bezbednost.

- Umesto da pokrenu dijalog sa narodnim liderima, iz Kijeva su poslali svoje kandidate za pozicije gubernatora - a to su lokalni oligarsi. Ljudi se tamo prema njima odnose sa nepoverenjem, smatraju da su se oni nakrali i novac zaradili eksploatišući narod, a onda su ih još poslali i u ulozi rukovodilaca. A šta je vlast uradila sa liderima iz naroda - smestila ih je u zatvor - naveo je ruski predsednik.

Kako je dodao, umesto dijaloga, počele su pretnje silom, na civilno stanovništvo su pokrenuti tenkovi i avijacija.

On je, međutim, naglasio da je Rusija uvek bila uz Ukrajinu i da će tako i ostati, a kako je rekao, Rusija nikada nije planirala vojne akcije na Krimu.

- Rusija nije planirala amnestiju ili vojne akcije na Krimu, bila je spremna da gradi odnose polazeći iz geopolitičkih realnosti. Međutim, opasnosti za Ruse su bile konkretne i opipljive. To je podstaklo narod Krima da se zamisli o budućnosti i da se obrati Rusiji za pomoć i upravo time smo se rukovodili - rekao je on.

Putin je priznao da su tokom referenduma bili pristuni ruski vojnici na Krimu, ali je dodao da Moskva nije poslala nikada trupe, nego da su oni oduvek bili tamo.

Ruski predsednik i ministar odbrane Sergej Šojgu su tada demantovali da su to pripadnici ruske vojske.

Tokom obraćanja narodu, Putin je ipak dodao da je za vreme referenduma bilo ruskih vojnika koji su bili tu da bi sprečili eskalaciju nasilja i nemire.

Za ruskog predsednika prethodnih dana stiglo je više od dva miliona pitanja.

Ovo je biti 12. put da Putin preko televizije odgovara na pitanja ruskih građana. Svaki put, on je govorio sve duže i duže, a prošle godine najduže - četiri sata i 48 minuta.

(Telegraf.rs / Tanjug)