Šef ne sme da vas zove posle 18 časova!

Mnogi šefovi u Srbiji zaposlene zovu i posle radnog vremena, poruke i mejlove šalju i po nekoliko sati kasnije, polemišući sa radnikom o zadacima koji bi trebalo da se što pre sprovedu. Poslodavci, naravno, to objašnjavaju potrebom da firma bude što uspešnija.

Preporučujemo

Najnoviji zakon u Francuskoj najbolji je primer kako se stalo na put poslodavcima koji ne razumeju da zaposleni mora da ima i privatan život kako bi na poslu bio produktivan.

Po novom francuskom zakonu, zaposleni su nakon radnog vremena obavezni da isključe mobilne telefone i okanu se posla na kompjuteru. To znači da francuski radnici moraju da ignorišu mejlove svojih šefova kada su van kancelarije, pa čak i na svojim smart telefonima.

Na ovaj način Francuzi su uspeli da se izbore sa "gnjavažom" gazda, a novi zakon najviše će pomoći zaposlenima u IT sektoru i u konsultanstkim firmama. Procene su pokazale da je u toj zemlji oko 250.000 ljudi zaposleno u oba sektora.

Nije tajna da mnogi zaposleni pristaju da su šefu uvek dostupni, skraćujući sebi šansu da prožive još nešto sem rada, reda i discipline u kolektivu.

Francuski sindikati su još 1999. godine izdejstvovali jedinstvenu radnu nedelju od 35 sati, a sada  su otišli korak dalje u bici za opuštenije i vrednije radnike.

Nedavno su i Šveđani došli na ideju da rasterete svoje zaposlene, a primer je dala gradska uprava Geteborga koja planira da sprovede eksperiment tokom kojeg će zaposleni raditi šest umesto osam sati dnevno, ali će primati punu platu.

Objašnjeno je da će gradska uprava odsad rad organizovati kroz dva sektora, tako da će imati eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Zaposleni u jednoj će raditi šest sati, a u drugoj osam sati. Za svoj rad radnici obe grupe biće isto plaćeni, a na kraju će se uporediti rad grupa i utvrditi koja je efikasnija.

Nekada se smatralo da su Grci među najvećim lenjivcima. Međutim, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) došla je do zaključka da Grci provode najveći broj radnih sati godišnje na poslu (2.000), ali postižu 70 odsto manju produktivnost od Nemaca koji rade 1.4o0 sati u 12 meseci.

Kako bi se kraće radno vreme odrazilo na zaposlene u Srbiji ostaje da se vidi za neka druga vremena, pošto ni sindikati ni poslodavci ovu temu ne razmatraju.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić navodi da zaposleni u Srbiji, takođe, nemaju obavezu da se jave svojim pretpostavljenima na telefon posle radnog vremena.

- Ukoliko se radnik ne odazove na poziv svog šefa nakon radnog vremena ili ne odgovori na njegov mejl, to ne može biti osnov za otkaz ili kaznu. Ako poslodavac planira da izmeni radno vreme zaposlenih, o tome mora da ih obavesti bar nedelju dana ranije. Sve to piše u zakonu, i sve to važi. Druga je priča što se naši radnici boje da prijave poslodavca jer brinu za golu egzistenciju - kaže za Telegraf.rs Rajić.

(N. S.)