KAKO SE KAŽE TELEVIZIJA? Akcentovanje na RTS-u pravilno! (VIDEO)

Izgleda da se našla nova jezička rasprava koja će konačno zameniti onu akademsku o tome koji je dijalekat i zašto trebalo da se ozvaniči kao književni.

Preporučujemo

Nova tema, koja je uzburkala ne samo akademske duhove, već i obične građane otpočinje tačno sa Dnevnikom na RTS-u u pola osam, svake večeri, a tiče se - akcentovanja reči u srpskom jeziku.

Naime, sve je više kritičara kojima "smeta" akcentovanje koje se naročito potencira na RTS-u, a koje najbolje ilustruju reči: teLEvizija, teRItorija, parLAment, JuGOslavija, vaTROgasaca, poLIcajaca...

Srpski jezik prema stanovištu onih koji su se obreli u ovoj grupi ne treba da se menja shodno gramatičkim pravilima. Pravila po njima treba da proizlaze iz jezika onakvog kako ga narod govori.

Ako se, međutim, pozovemo na pravila, primetićemo da su veoma jednostavna i da što se akcentovanja tiče treba da se pridržavamo svega njih nekoliko. Prvo je - da sve jednosložne reči u srpskom jeziku imaju samo silazni akcenat, drugo - da silazni akcenat može biti samo na prvom slogu, treće - da na poslednjem slogu ne može biti akcenat i četvrto - da uzlazni akcenat može biti na bilo kom slogu osim na poslednjem.

Prema rečima prezentera vesti na RTS-u, Vesne Radosavljević ispravno akcentovanje reči na javnom medijskom servisu prisutno je odvajkada, međutim, u poslednje vreme ljudi nekako više obraćaju pažnju na njega zato što je pre svega nivo govornog jezika spušten na daleko niži nivo nego ranije.

- Izvesnu odgovornost svakako imaju medijske kuće koje ne prave selekciju ljudi koji pravilno govore. Medijski servis s druge strane nosi izvesnu odgovornost i obavezu da plasira pravilno jezičko izražavanje - objašnjava Vesna za Telegraf i dodaje - Na RTS-u redovno radimo ne samo sa lektorima, nego imamo i svog fonetičara. A, onima koje nervira akcentovanje reči na medijskom servisu poručila bih da ne znaju mnogo toga.

Vesna je dodala i da se njene kolege i ona ne drže "slepo" i rigidno propisanih gramatičkih pravila i da se itekako prilagođavaju govornom jeziku.

- Neke strane reči, kakva je recimo geNOcid ne čitamo onako kako bi trebalo, jer bi zvučale rogobatno, te ih često  prilagođavamo opšteprihvaćenom načinu izgovora. To samo dokazuje da uopšte nismo rigidni u primenjivanju pravila, i da se čak nekih i odričemo kako bismo zvučali prirodnije.

Lingvista mr Vlado Đukanović, međutim, ističe kako pravilo prema kojem silazni akcenat ne sme stajati na slogu koji nije početni (a iz kojeg proizlazi karakteristično akcentovanje - teLEvizija, teRItorija, parLAment, JuGOslavija) nema podlogu u svakodnevnom govoru.

- Đura Daničić je sredinom 19. veka opisao akcenatsko stanje kako bi mogle da se akcentuju reči u drugom izdanju Vukovog Srpskog rječnika (1852). Tada, međutim, u srpskom jeziku nije bilo reči stranog porekla poput onih koje danas koristimo kao što su televizija, genocid, parlament... Uzmimo za primer reč parlament. Kako akcentovati tu reč kada u srpskom jeziku nemate nijednu reč koja se završava na "ent" s kojom biste recimo mogli da je uporedite i eventualno prema njoj akcentujete? - pita se Đukanović nastavljajući priču za Telegraf - Dakle, vi u srpskom jeziku nemate pravila za akcentovanje stranih reči, prema tome ne možete ni da tvrdite da je pravilno reći teLEvizija, parLAment, geNOcid.

Đukanović ističe i da je priča o akcentovanju bespredmetna tim pre što za razumevanje srpskog jezika uopšte nije važno akcentovanje reči kao u nekim drugim jezicima.

- U srpskom jeziku razumevanje reči dolazi iz konteksta, a ne akcentovanja. Stoga je odista bespredmetno pričati o tome da li je pravilno reći JuGOslavija... Ako nekome kažete da idete da sadite luk, on sigurno neće pomisliti da ćete u baštu zasaditi luk iz kojeg se odapinje strela. Dakle, bitan je kontekst, a ne akcentovanje - završava priču za Telegraf Đukanović.

Lektorka na RTS-u, Olga Babić kaže da je akcentovanje kojeg se pridržavaju prezenteri na javnom servisu rezultat jednostavnog i sasvim logičnog pridržavanja gramatičkim pravilima srpskog jezika koje propisuje Rečnik Matice srpske iz 1960. godine.

- Akcentovanje reči kakvo imate prilike da čujete na RTS-u rezultat je sporazuma jezičkih stručnjaka, koji su napisali Rečnik Matice srpske još 1960. godine, a u okviru kojeg su propisana i određena pravila akcentovanja. Reči stranog porekla su u početku bile sasvim razumljivo "problematične", međutim ubrzo su prilagođene srpskom jezičkom sistemu i otud ste dobili akcentovanje poput parLAment, JuGOslavija, teLEvizija - objašnjava za Telegraf Olga dodajući kako nema diskusije o tome da li je pravilno ovakvo akcentovanje reči, ali da je isto tako preporučljivo da se akcenti što bi se u žargonu reklo "ne gaze". Na taj način ispravna akcentuacija može da prođe neprimetnije i da se izbegne "paranje ušiju" na koje se neki žale.

Jedan od najpoznatijih srpskih filologa, Ivan Klajn, s druge strane, smatra da se na RTS-u ranije vodila briga o pravilnom akcentu više nego danas, navodeći kao reprezentativan primer čuvene lektorke Dragu Jonaš i Radmilu Vidak.

- Nije reč ni o kakvom novom ili drastičnom preokretu, nego o razilaženju između akcenatske norme književnog jezika i uobičajenog gradskog govora. Uzrok neslaganja su dva pravila koja su oduvek bila prihvaćena u našoj nauci, još od Vuka i Daničića, koja nemamo razloga da menjamo, i dobro je da ih bar radio-televizija brani - priča za Telegraf Klajn dodajući - Prvo pravilo kaže da u srpskom reči ne mogu biti naglašene na poslednjem slogu, pa ako takva reč dođe iz stranog jezika, akcenat se pomera na pretposlednji. To su pre svega imenice kao asistent, incident, parlament, dijamant, manifestant, korespondent i slične. One će u padežima biti naglašene na "ant" odnosno "ent" (asistENTa, asistENTu, asistENTi), ali u nominativu jednine moraju biti naglašene na pretposlednjem slogu: asIstent, incIdent, parlAment. Drugo osnovno pravilo je da silazni akcenti mogu stajati samo na prvom slogu.

Ovo drugo pravilo prema Klajnovim rečima obično se krši u tri slučaja:

- U rečima Jugoslavija i televizija, koje najčešće naglašavamo kao što bismo rekli SlAvija odnosno vIzija, ali se u složenim rečima taj akcenat mora pomeriti na prethodni slog i postati uzlazni, dok na trećem slogu ostaje nenaglašena dužina: Jugòslāvija, telèvizija. Zatim u rečima kao ambasador, kompozitor, regulator, koje ne smeju biti naglašene na pretposlednjem slogu, nego je na njemu samo nenaglašena dužina, a akcenat je na trećem slogu od kraja: amBAsādor, komPOzitor, reGUlātor, konDENzātor, stabiLIzātor. I u genitivu množine imenica na -ac. Vi ste naveli dva primera u nominativu, ali niko ne kaže polIcajci, vatrOgasci. Tu će normalno biti policAjci, vatrogAsci, DalmatInci, CrnogOrci, jer je to uzlazni akcent.

Klajn dodaje i da u genitivu množine, akcent postaje silazni, i zato nije pravilno policAjaca, vatrogAsaca, nego opet s pomeranjem na prethodni slog, sa uzlaznim akcentom: odred polIcajaca, mnogo vatrOgasaca, DalmAtinaca, CrnOgoraca. Isto ovo pomeranje na prethodni slog imali smo u prelasku sa staroštokavskog na današnji novoštokavski, književni akcent, s tim što se staroštokavski zadržao u dijalektima. Zato danas u južnoj Srbiji još govore poČIstio, zaboRAvio, deVOJka (sve sa silaznim akcentom u sredini reči), dok je standarno samo POčistio, zaBOravio, DEvojka.

O tome koliko će vremena proći pre nego što pomenuti radio-televizijski akcenti "zažive" u narodu, Klajn kaže.

- Bilo bi dobro da zažive, ali to se sigurno ne može postići samo slušanjem radija i televizije, nego bi trebalo takvom akcentovanju učiti decu u školi. Nažalost, naš problem od pre pola veka jeste što se u srednjoj školi, pod nazivom "Srpski jezik i književnost", predaje samo književnost, zbog preobimnog gradiva i nastavnika koji nisu lingvisti po obrazovanju. Da li će to neki budući ministar prosvete da reši ne znam, ali pošto je slaba nada da će to skoro biti, neka bar radio i televizija ostanu kao čuvari norme.

(Katarina Vuković)