EU traži podršku Holandije za novi Haški tribunal

Evropska unija tražila je od vlade Holandije da pruži pomoć specijalnom istažnom timu Euleksa u mogućim krivičnim postupcima kada istraga o trgovini organima bude završena.

Preporučujemo

Holandski ministar spoljnih poslova Frans Timermans prošle nedelje je obavestio parlament o zahtevu za pomoć nakon što specijalni istražni tim EU za slučajeve trgovine organa na Kosovu završi istragu navodnih ratnih zločina i drugih navoda iz izveštaja Saveta Evrope iz decembra 2010, koji je sačinio Dik Marti.

U pismu ministra, do koga je došao BIRN, navodi se da EU i dalje pregovara sa Kosovom o modalitetima krivičnog postupka. Timermans je naveo da je "tačna uloga Holandije i dalje nejasna", ali da je poznato da će uključiti "ograničen broj slučajeva u ograničenom vremenskom periodu".

Prema njegovim rečima, novi sud neće biti "međunarodni tribunal za Kosovo sa sedištem u Holandiji", već specijalni sud, dok će se neki postupci odvijati u Holandiji, što bi "moglo da uključi i saslušanje svedoka".

U pismu se dalje navodi da će Holandija obezbediti pomoć koju zahteva EU, "s obzirom na jedinstveno holandsko iskustvo u oblasti međunarodnog pravosuđa". Međutim, holandska podrška sudu ostaje uslovljena ispunjavanjem "najviših standarda međunarodnog krivičnog prava i standarda koje garantuje Evropski sud za ljudska prava".

"Ova dva uslova moraju ispuniti kosovske vlasti, u saradnji sa EU", naveo je ministar.

Specijalni sud pod mandatom Euleksa

Evropska unija i Sjedinjene Države trenutno pregovaraju sa Kosovom o mandatu suda, koji bi, kako su za BIRN rekli izvori u EU, bio integrisan u pravni sistem Kosova, uz poseban status.

Međutim, sednice tribunala održavale bi se u inostranstvu, a sudije, tužioci i ostali kadar takođe bi bili iz inostranstva.

BIRN saznaje da će nakon završetka konsultacija, Evropska unija i Kosovo razmeniti pisma kojima se produžava mandat Euleksa, koji ističe 14. juna. Pisma će takođe dati pojašnjenje o osnivanju specijalnog suda, koji bi se bavio isključivo optužbama specijalnog istražnog time Euleksa.

Anonimni izvori BIRN-a iz Evropske unije rekli su da bi mandat suda bio zasnovan na izveštajukoji je sačinio Marti. Nejasno je da li će se novi tribunal baviti trgovinom organima, ali se zna da će se baviti otmicama i raseljavanjem oko 500 ljudi, uglavnom Srba, koji su nestali tokom sukoba na Kosovu koji se završio u julu 1999. godine.

U izveštaju Dika Martija navodi se da su bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), članovi takozvane Dreničke grupe, uključujući i aktuelnog premijera Kosova Hašima Tačija i Šaipa Muju, koji je sada poslanik, vodili kriminalno udruženje, uključujući ad hok mrežu zatvora na teritoriji Albanije.

Prema izveštaju, oni su određivali "sudbinu zarobljenika koji su držani u tim objektima". Nekim članovima Dreničke grupe već se sudi za ratne zločine, ali se Tači i Muja dosad nisu suočili ni sa jednom optužbom navedenom u Martijevom izveštaju. I Tači i Muja odbacuju navode iz izveštaja.

Kristofer Lamont, vanredni profesor na Univerzitetu Groningen, rekao je da bi novi sud "predstavljao sud u kome bi neke od istraga koje je pokrenuo Haški tribunal mogle da budu nastavljene".

- Dok je pretpostavka bila da će kada MKSJ zatvori vrata, domaći sudovi nastaviti njegov posao, širom bivše Jugoslavije uglavnom se pokazalo da to nije bio slučaj - rekao je on za BIRN.

Dejvid Filips sa Instituta za istraživanje ljudskih prava sa Univerziteta Kolumbija saglasan je da procesuiranje ratnih zločina ostaje problematična oblast za nacionalne sudove.

- Novim državama na Balkanu nedostaju kapacitet i politička volja za istragu ratnih zločina, naročito kada su navodni počinioci u vlasti ili bliski vlasti - rekao je on za BIRN.

Tribunal zahteva zakonske izmene na Kosovu

Kao što specijalni istražni tim Euleksa funkcioniše u okviru pravnog sistema Kosova, i u skladu sa zakonima koji se primenjuju na Kosovu, tribunal će raditi na isti način. To zahteva određene pravne izmene na Kosovu.

Nora Ahmetaj, direktorka kosovskog Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje, kaže da postoji nekoliko opcija.

Prava je da predsednik Kosova inicira izmene kosovskog ustava radi uspostavljanja tribunala.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga rekla je prošlog petka da su "kosovske institucije pokazale spremnost da sarađuju sa međunarodnim partnerima" i uverila Džonatana Mura, direktora Kancelarije za jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu, da je "Kosovo pokazalo hrabrost i liderstvo u suočavanju sa prošlošću".

Druga opcija, prema njenim rečima, jeste da EU i Kosovo potpišu pismo, "a da kosovska skupština to ratifikuje".

Ona kaže da je sledeća mogućnost da šef parlamentarne grupe, ili grupe poslanika, skupštini predloži zakon kako bi se nastavilo sa uspostavljanjem tribunala.

- Skupština će onda raspravljati i/ili glasati za ili protiv zakona o uspostavljanju tribunala... [iako] znajući interese različitih grupa u skupštini, sumnjam da bi to prošlo glatko... bez spoljnog pritiska - istakla je Ahmetaj.

Nekoliko diplomata reklo je BIRN-u da raste pritisak EU i SAD na kosovski parlament da se složi sa osnivanjem tribunala.

Međutim, Jakup Krasnići, predsednik parlamenta i bivši sekretar OVK, upozorio je da bilo koju odluku o osnivanju novog tribunala ili produženju mandata Euleksa mora da potvrdi dvotrećinska većina u skupštini. U parlamentu ima glasova koji se snažno protive takvoj ideji, počev od opozicionog pokreta Samoopredeljenje.

- Osnivanje ovog tribunala nanelo bi štetu nacionalnim interesima Albanaca za najmanje dve godine - rekao je Glauk Konjufca, poslanik Samoopredeljenja.

"U svim međunarodnim medijima, Albanci ne bi bili prikazani kao borci za slobodu, već kao ljudi koji su bili umešani u zločine kao što je trgovina organima", rekao je on.

Ardijan Gjini iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova (AAK) saglasan je da osnivanje takvog suda predstavlja dilemu za Kosovo.

"AAK se ne dopada ideja o osnivanju takvog suda. Kosovo je bilo žrtva rata. Međutim, sada moramo da odlučimo da li da osnujemo ovaj tribunal ili ne, ili da pustimo da to učini Savet bezbednosti UNi", rekao je Gjini.

Prema rečima Ahmetaj, to je još jedna opcija - prepustiti to Savetu bezbednosti UN.

- Ukoliko kosovski parlament ne bude glasao za osnivanje tribunala, to pitanje automatski ide na Savet bezbednosti UN, koji će pružiti način za stvaranje suda, na osnovu Rezolucije 1244 - naglasila je ona.

"To bi moglo da ima i druge političke implikacije, pošto se kosovskim vlastima ne dopada stvaranje takvog tribunala kroz Savet bezbednosti UN, jer bi to bilo viđeno kao štetno za Kosovo", zaključila je ona.

Problem zaštite svedoka

Prama izvorima BIRN-a, jedini razlog zašto se Evropska unija zalaže za rešenje izvan Kosova jeste problem zaštite svedoka na Kosovu.

U osetljivim slučajevima ratnih zločina pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, ali i pred sudovima EU na Kosovu, svedoci su često menjali iskaze. Nekima je prećeno, a nekoliko svedoka je čak ubijeno.

Ahmetaj se slaže da je nedostatak odgovarajućih mera zaštite značio da je neizbežno da se neke "osetljive rasprave, kao što je saslušanje svedoka, neće održavati na Kosovu". Međutim, sedište suda bi ipak trebalo da bude na Kosovu, rekla je ona.

Sud će činiti međunarodno osoblje, pošto je Euleks već izrazio zabrinutost da domaće sudije na Kosovu neće moći da rukuju osetljivim slučajevima.

U zajedničkom pismu, 17 sudija Euleksa naveli su da bi međunarodni pravnici trebalo da zadrže vodeću ulogu kada je reč o suđenjima za ratne zločine, organizovani kriminal i slučajeve korupcije, umesto prenošenja ovlašćenja na lokalne sudije ovog leta, kao što je predloženo.

- Verujemo da još nismo dostigli stadijum gde komplikovani i veoma osetljivi slučajevi, poput ratnih zločina, korupcije i organizovanog kriminala mogu potpuno biti predati lokalnom pravosuđu - navodi se u pismu sudija, koje je u januru upućeno šefu izvršnog odeljenja Euleksa Matsu Matsonu.

Euleks je do sada procesuirao samo 15 slučajeva u vezi sa ratnim zločinima.

- Ukoliko međunarodna zajednica insistira da takav sud treba da bude sačinjen samo od stranaca, sa apelacionim većem sačinjenim samo od stranaca, onda to dovoljno govori o poverenju u kosovsko pravosuđe... uopšte- rekla je Ahmetaj.

"Ja vidim osnivanje ovog tribunala kao dvostruki šamar, ne samo kosovskom pravosuđu, već i Euleksu. Pravosuđe na Kosovu nije uspelo da obezbedi pravdu", rekla je Ahmetaj za BIRN.

Profesor Lamont se složio nazivajući novi tribunal "izrazom potpune frustracije zbog nespospobnosti lokalnih sudova u procesuiranju teških slučajeva".

"Uprkos naporima međunarodne zajednice, pa čak i MKSJ, za izgradnju kapaciteta lokalnih sudova, odsustvo političke volje da se istraže i procesuiraju visokoprofilisani slučajevi znači da istrage koje su politički problematične, iz perspektive potencijalnog ciljanja sopstvene strane u konfliktu, nije prioritet lokalnih sudova", zaključio je on.

(Telegraf.rs / Izvor: BIRN)