POTRESNO: Anastasijine poslednje reči bile su: "Mama, umirem, ne daj me!"
Plač i jecaji odzvanjali su danas u Jastrebačkoj ulici u Vranju, gde je rano ujutru preminula devetogodišnja Anastasija Trajković, obolela od tumora hordoma.
Ona je dugu i mukotrpnu borbu za život izgubila u u 4.35 časova, kod kuće.
- Srećo moja, zašto si otišla? Odnela si mi srce. Ne mogu više, Anastasija, vrati se, moli te mama! - jecala je majka Snežana.
Ona kaže da su poslednje Anastasijine reči bile da umire i da je tražila od majke da je ne ostavlja.
- Držala sam je za ruku, stiskala me i kroz zube govorila da je ne dam i da umire.
Mučila se mnogo i mi oko nje, ali smo se nadali da ćemo uz Božiju pomoć uspeti da je spasimo. Ne znam samo čije grehe ispaštam da me ovako sudbina kažnjava. Neću preživeti odlazak moje male lutkice - priča Snežana, ljubeći Anastasiju u belom kovčegu.
Stariji brat Lazar i sestra Sara ništa nisu govorili, samo su plačući milovali Anastasiju po kosi, dok su mnogobrojna rodbina, prijatelji, komšije i poznanici ostavljali cveće i palili sveće pored kovčega u Anastasijinoj sobi.
Saučešće porodici na licu mesta izjavio je i gradonačelnik Vranja Zoran Antić sa saradnicima. Sahrana je zakazana za sredu u 13 časova na Donjevranjskom groblju.
Anastasija je izdržala pet operacija, četiri hemoterapije, 11 protonskih zračenja, ali je zbog pogoršanja bolesti iz Centra za protonsko zračenje u Pragu prebačena u drugu pedijatrijsku kliniku za onkološke pacijente.
Nakon višenedeljnog ležanja na Dečjem odeljenju vranjske bolnice, Anastasija je otpuštena kući, jer je to bila i njena, ali i želja njenih roditelja.
(Telegraf.rs / Izvor: Okradio.rs)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nislija
I sta sada da uradi njen otac nesposobnim niskim lekarima i komisij,i koja je odbila da finansira njeno lecenje dok novine nisu pocele o tome da bruje? Recite mi sta? Ja imam nesto na umu, ali mi to sigurno ne bi objavili...
Podelite komentar
Ivan
Srbijo stidim te se kao nikada pre!!! A koliko mi to dece treba da izgubimo da naucimo da posle nas ona ostaju,da nema vece srece od decijeg osmeha,zagrljaja roditelja i deteta.U kakvom mi to drustvu zivimo kad nase zdravstvene institucije nece decu da salju na lecenja u inostranstvo?!Kakav mi to sistem imao ili bolje reci da ga nemamo!! OPROSTI NAM ANASTASIJA STO NISMO USPELI,NADAM SE DA SI NA BOLJEM I LEPSEM MESTU I DA SI SRECNA TAMO.Moje saucesce porodici.
Podelite komentar
Podgorica
Srce malo, sada ne brini. Nema vise bola, nema operacija, i iscrpljujućih hemoterapija. Ne brini duso, sada si na lepšem mestu, okruzena si svim dobrim ljudima, sve oko tebe je sada lepo. Ne brini, sada ce biti za tebe bolje. Do sada su te cuvali mama, tata, seka i bato, sada ces ti njih, sada si jača od njih. Ne brini vise nećeš plakati tvoje suzice ce zameniti najlepsi osmeh. Ne brini duso sada si u raju.... Porodici najiskrenije saucesce, neka maleckoj Bog podari Carstvo Nebesko, a Vama snagu da sve ovo izdrzite....
Podelite komentar