Šta se dešava nakon što Škoti kažu DA nezavisnosti i samostalnoj državi? (FOTO)

Nakon što smo vas upoznali sa osnovama koje se tiču referenduma koji će 18. septembra biti održan u Škotskoj, na kome će Škoti odlučiti žele li da ostanu u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske ili žele nezavisnu državu, i nakon što smo vas upoznali sa odgovorima na škotsko pitanje i sa istorijskom i društveno-političkom pozadinom cele priče, vreme je da se pozabavimo i time šta će se desiti ako Škoti ipak izaberu samostalnost.

Preporučujemo

Šta se dešava nakon toga, kako će se Britanija raspasti, kako će ta država izgledati, hoće li biti monarhija ili republika, da li će biti u Evropskoj uniji i NATO alijansi ili neće, od čega će živeti, koju će valutu koristiti?

Hronologija događaja posle referenduma

Prvo će - ako Škoti 18. septembra budu rekli DA državnoj samostalnosti i prekidu trovekovne unije sa Engleskom - doći 19. septembar. Drugim rečima, svanuće taj petak i sigurno neće biti smaka sveta (barem ne zbog toga).

Proći će još godinu i po dok ne budu i zvanično proglasili nezavisnost, što je zakazano za 24. mart 2016. godine, iako mnogi veruju da je to preoptimistično i da neće biti moguće sve uraditi u tako kratkom vremenskom periodu. (Prvi izbori za moderni škotski parlament 1999. godine održani su za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, kao i prva sednica tog parlamenta. Nezavisnost će - ako do toga dođe - proglasiti na dan godišnjice početka NATO agresije. Navodimo ovo kao kuriozitet. Ovo nema nikakvog dubljeg značenja.)

5. maja 2016. godine biće održani prvi parlamentarni izbori u nezavisnoj Škotskoj.

Pregovori sa Vestminsterom

U međuvremenu, između referenduma i Dana nezavisnosti, moraće da dođe do pregovora sa Vestminsterom oko razdruživanja. Premda je posve jasno ko će biti škotski deo pregovaračkog tima, nejasno je ko će biti britanski, jednim delom zbog redovnih izbora u UK 2015. godine koji će se održati i u Škotskoj, a potom i zbog činjenice da bi u tom pregovaračkom timu moglo biti i Škota (ovo zavisi od rezultata izbora; ako nova vlada bude formirana bez škotskih poslanika, problem će biti donekle rešen). Šta više, strogo pravno gledano, britanska vlada koja sa Škotskom bude pregovarala nominalno će predstavljati i samu Škotsku.

Nerealno je očekivati da će između referenduma i opštih izbora u UK uopšte i biti bilo kakvih pregovora jer nijedan političar neće želeti da ga javnost vidi kao nekoga ko je Škotima pružao ustupke, ponajmanje Dejvid Kameron koji će ionako ostati u tom slučaju zabeležen u istoriji kao premijer koji je izgubio državu.

Novi premijer Velike Britanije posle izbora verovatno će biti osoba koja će lično voditi pregovore sa Edinburgom, ali će dogovor bilo kakvog tipa, uključujući i samo razdruživanje, na koncu morati da bude overeno od strane parlamenta Velike Britanije. Teško je međutim zamisliti da će on ići protiv volje većine u Škotskoj iskazane na referendumu.

O čemu će se pregovarati?

Državljanstvo

Svi Škoti koji su građani Velike Britanije automatski će postati građani nezavisne Škotske, bez obzira gde žive. Drugi Britanci koji žive u Škotskoj takođe će biti državljani nove zemlje. Škoti će moći da postanu i svi oni koji nisu britanski državljani a imaju škotske roditelje ili bake i deke.

Ovo je zapravo najmanji problem koji će vlada nove Škotske morati da reši.

Monarhija ili republika?

ŠNP (Škotska nacionalna partija) želi da nezavisna Škotska ostane u personalnoj uniji sa ostatkom Ujedinjenog Kraljevstva: drugim rečima, da Škotska bude kraljevina a da monarh bude Elizabeta II (odnosno njeni naslednici na tronu).

Pojedini pripadnici ove stranke međutim misle da bi trebalo organizovati referendum po tom pitanju, kako bi se građani izjasnili da li žele da ostanu monarhija ili da postanu republika. Škotska zelena partija i Škotska socijalistička partija žele republiku, s tim što zeleni hoće još dublju devolucija nadležnosti na komunalni nivo.

Valuta

Ako britanska funta bude i dalje škotska valuta, uprkos zvaničnom Londonu koji danas negira tu mogućnost, biće to "poklon" Vestminstera, i svakako jedan od glavnih predmeta pregovora o razdruživanju.

ŠNP smatra da bi zajednička valuta bila u obostranom interesu zbog činjenice da su obe strane jedna drugoj glavni trgovinski partneri, zbog toga što su kompanije i sa jedne i sa druge strane granice neraskidivo povezane, potom i zato što mnogi koji žive u Škotskoj rade u Engleskoj i obrnuto; dve države imaju i sličan nivo produktivnosti a postoji i visok nivo sinhronizovanosti u kratkoročnim ekonomskim trendovima.

Međutim, zbog tvrdokornog stava zvaničnog Londona, koji je posve sigurno više smišljen da bi zaplašio škotske birače nego što je promišljen i nešto čega će se nakon referenduma držati kao pijan plota, upitno je šta će se na ovom polju dogovoriti. Aleks Salmond, škotski prvi ministar, rekao da je ako Britanija odbije da ustupi funtu kao valutu nove države, njegova zemlja više neće biti dužna da vraća zajedničke dugove.

Konačno, moguće je da zadržavanje funte bude samo prelazni period, dok se ne bude našlo trajno rešenje. Alternativa je da Škoti naprave svoju valutu, ili da prigrle evro. Ovo zavisi od naredne tačke.

Evropska unija

Hoće li ili neće nezavisna Škotska automatski postati i članica službeno rečeno zajednice evropskih naroda otvoreno je pitanje na koje niko nema posve siguran i definitivan odgovor. Sa tim je povezana i debata na temu, hoće li Edinburg morati da podnese poseban zahtev za članstvo ili ne, ili će automatski postati član.

Španski predsednik vlade Marijano Rahoj je kazao da je sasvim siguran da ako se neka regija otcepi od članice EU ona prestaje da bude njen deo; ovo je svakako igra kako bi se Katalonci i Baskijci odvratili od sopstvene secesije. Škoti sa druge strane tvrde drugačije; oni smatraju da u evropskim sporazumima ne postoji ništa što bi zakonski dovelo do izbacivanja iz Unije postojeće teritorije i oduzimanja državljanstva te Unije onima koji ga već imaju. I jedni i drugi imaju na svojim stranama različite zvaničnike drugih evropskih država, koji zastupaju krajnje oprečne stavove.

Jasno je da niko zapravo ne zna pouzdano odgovor na ovo pitanje, i sasvim je sigurno da on neće zavisiti od dogovora Londona i Edinburga.

NATO

Slično kao i za Evropsku uniju, ŠNP veruje da će samostalna Škotska ili ostati članica NATO pakta ili da će se njemu priključiti bez problema. Oni za sada žele da se otarase nuklearnog oružja koje se nalazi na njihovoj teritoriji, ali moguća je i promena tog stava.

Škotska će, naravno, imati svoju vojsku, a plan je da do 2026. godine stvore armiju od ukupno 15.000 regularnih vojnika i pet hiljada rezervista. Takođe, planirano je da će godišnji vojni budžet biti 2,5 milijardi funti, ali moguće je da će biti i svega 1,8 milijardi; u svakom slučaju nezavisna Škotska će izdvajati daleko manje za oružane snage nego što izdvaja sada.

Status Orknijskih i Šetlandskih ostrva, i Hebrida

U pitanju su tri grupe ostrva severno i severozapadno od škotske obale, a neki tamošnji žitelji traže održavanje sopstvenog referenduma nedelju dana nakon škotskog. Na njemu, bile bi ponuđene dve mogućnosti: ili da grupa ostrva postane nezavisna država ili da ostane deo Škotske. U slučaju da se Škoti opredele za nezavisnost, postojala bi i treća opcija na referendumu, naime, da li grupa ostrva želi da ostane u Škotskoj ili da ostane deo UK.

Narod na Šetlandskim i Orknijskim ostrvima je listom protiv sopstvene nezavisnosti, ali ostaje da se vidi da li svoju budućnost vide više u Škotskoj ili Velikoj Britaniji. Mnogi od njih veruju da je kucnuo čas da za sebe obezbede širu autonomiju i da je potpuno razumno da izaberu onu stranu koja im nudi više. Na Hebridima postoje i glasovi koji ukazuju na to da će ostrva dobro profitirati od nezavisnosti Škotske, jer će puno više novca nego sada biti ulagano kod njih.

Konačno: nafta u Severnom moru

Ovo je najbitnije pitanje vezano za materiju kojom se ovde bavimo, kako za proponente nezavisnosti tako i za sudbinu države ako bude izabrala samostalnost.

Nije posve sigurno koliko nafte uopšte ima, a zvanična britanska (i to najoptimističnija) prognoza kaže da je već izvučeno 76 odsto rezervi, mada Salmond tvrdi da postoji nafta vredna 300.000 funti na svakog Škota. Međutim, poznato je da proizvodnja stabilno i neprestano opada već 20 godina, a napuštene platforme su brojne.

Dejvid Kameron je upozorio Škote da će cela industrija biti pod znakom pitanja ako se opredele za nezavisnost, jer samostalno neće moći da ulažu u zastarela postrojenja onoliko koliko mogu sada, a pritom i neće biti osigurani od fluktuacije ovog tržišta. Postoje i naznake da bi London mogao da nastavi za sebe da vadi naftu iz međunarodnih voda gradnjom naftovoda koji bi zaobišao Aberdin kao regionalni centar gde se trenutno sve sliva.

Škoti, opet, za pad proizvodnje okrivljuju centralne vlasti. U poslednjih deset godina, kažu oni, bilo je 16 poreskih izmena vezano za severnomorsku naftu, i 14 različitih ministara nafte u poslednjih 17 godina. Oni će, tvrde, mnogo bolje iskoristiti ono malo nafte što je preostalo.

(V. V.)