Pogledajte koje će se promene desiti zbog ukrajinske krize

Ukrajinska kriza koja je obnovila zahlađenje odnosa Moskve i Vašingtona i osvežila sećanje na Hladni rat, mogla bi da bude povod za važne i velike promene u današnjem svetu.

Preporučujemo

To je tema kojom se, pored ostalih, bavila i agencija Rojters u svojoj analizi, navodeći 10 načina prema kojima bi politika u svetu mogla da se promeni pod uticajem ukrajinske krize.

1. Uloga Rusije u međunarodnim odnosima biće oslabljena, makar privremeno. Razlog tome leži u nameri Zapada da izoluje Rusiju, koja je već isključena iz G8 kojoj pripadaju industrijski najrazvijenije zemlje sveta, a procesi pristupanja Moskve Organizaciji za ekonomsku saradnju (OECD) i Međunarodnoj energetskoj saradnji (IEA) zamrznuti su.

2. Pokušaj Rusije da iskoristi zemlje BRIKS-a da bi ublažila posledice pomenutih mera, ugrožava nespokojstvo Kine i Indije u vezi sa Tibetom i Kašmirom, zbog čega se u osudi BRIKS-a u pogledu sankcija prema Moskvi ne pominju Ukrajina i Krim.

Uporedo sa slabljenjem uloge Rusije, trebalo bi da ojača uloga NATO, jer posle završetka misije u Avganistanu, ova vojna alijansa pojačava aktivnosti u državama u istočnoj Evropi.

Navodi se takođe da bi zbog pritiska SAD neki od evropskih saveznika mogli da odustanu od rezanja troškova za vojsku, dok bi neutralne države poput Finske i Švedske mogle da intenziviraju saradnju sa NATO.

3. Evropa će pokušati da smanji energetsku zavisnost od Rusije, što će voditi ka izgradnji novih skladišta prirodnog gasa i razvijanju gasovodne mreže koja bi se napajala preko Gruzije i Turske.

4. Moglo bi da dođe do promene u partnerstvu Moskve i Pekinga koje su često zajedno glasale u Savetu bezbednosti UN, i to ka jačanju saradnje, uključujući izgradnju gasovoda prema Kini ili ka distanciranju Kine od izolovane Rusije.

5. Obnavljanje vodeće uloge SAD uprkos usponu novih industrijskih zemalja, povlačenju iz Iraka i Avganistana i strateškom okretanju prema Aziji, gurnuli su američkog predsednika Baraka Obamu u staromodnu ulogu "lidera slobodnog sveta" u krizi između istoka i zapada u Evropi.

Evropa očekuje od SAD da isporučuje gas i da pogura pakt o slobodnoj transantlantskoj trgovini i investicijama.

6. Ukrajinska kriza učvrstila je vodeću ulogu Nemačke u Evropi, ne samo ekonomski, nego i politički, a nemačka kancelarka Angela Merkel glavni je evropski pregovarač sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Spremnost Nemačke da smanji energetsku zavisnost od Rusije biće mera toga koliko će daleko ići EU, a Merkel je takođe ''menadžer za vezu'' sa neprijateljski nastrojenom Julijom Timošenko, čija kandidatura za predsednicu može da zaoštri tenzije u Ukrajini.

7. Naglo ujedinjenje država EU koja se našla pred “spoljašnjom pretnjom”, što bi moglo da dovede do rešenja nekih starih sporova.

8. Pokušaji Moskve i Zapada da pridobiju za sebe autokrate iz Srednje Azije u zemljama bogatim energentima kao što su Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan, a eventualno slabljenje Rusije ojačalo bi njihove veze sa Zapadom.

9. Trebalo bi da bude nastavljena saradnja Moskve i Vašingtona po pitanju svetske bezbednosti, ali su moguće i tenzije zbog Sirije, Irana, Avganistana ili Severne Koreje, a Moskva ima poluge koje bi mogla aktivirati, kao što su ugovori o isporuci protivvazdušnih raketa S300 Damasku ili Teheranu.

10. Poslednje, deseto je pitanje Putinove budućnosti.

On je na vrhuncu popularnosti, nošen talasom nacionalističkog ponosa zbog Krima.

Ali, do nestabilnosti može doći ukoliko se nađe pod pritiskom magnata gnevnih zbog gubitka vrednosti njihovih kompanija, zbog gubljenja stranih investicija u Rusiju i zbog ograničenja putovanja i zamrzavanja imovine na Zapadu.

Većina njih mu je trenutno odana, ali za šest meseci stvari bi mogle izgledati drugačije, zaključuje se u analizi.

(Telegraf.rs / Tanjug)