DUBIOZA PRED ARENU: Dokle ćemo da jedemo nacionalističku čorbu od go*ana?! (VIDEO)

O koncertu društveno o(ne)svešćenog balkan-ska-pank-dab benda Dubioze kolektiv (5. aprila u Kombank areni) priča se mesecima...

Preporučujemo

Jedni su se bavili granicama haosa koji će momci izazvati na sceni dok su drugi mozgali o tome za koga su rezervisana najbolja mesta i najskuplje karte...

Nakon izjave alternativaca da su najskuplje karte namenjene - političarima, svaka dalja polemika postala je suvišna, a ekipu Telegrafa interesovalo je kada bi kojim slučajem tokom svirke ugledali nekog političara, šta bi mu, onako s bine, poručili:

- Poručili bismo im da od*ebu više sa tim predizbornim plakatima... Ne može bend ni koncert od njih normalno da najavi - počinju priču za Telegraf momci iz Dubioze odmah prelazeći na ono što ne žele da se ponovi s njihovog prošlog nastupa u Hali sportova iz 2011.

- Posle koncerta u Hali sportova, pre tri godine, imali smo veoma živahan provod koji je odneo dosta žrtava. Ono što ne želimo je da ponovimo tu vrstu zabave, jer su ljudski resursi ipak najvredniji. Svi humani predlozi za zabavu posle koncerta su dobrodošli i možete ih dostaviti na: www.facebook.com/dubioza.

U većini stihova bez dlake na jeziku kritikujete uređenje balkanskih zemalja. Iza toga se, kako ste izjavili ne krije jugonostalgija već normalnonostalgija. Šta bi od svih iz regiona trebalo da se uzme i izmiksuje da bismo konačno bili normalni?

- Nema tu šta da se miksuje ili izvodi neka neviđena alhemija. Jednostavno treba da se posvetimo normalnom životu i da prestanemo da jedemo nacionalističku čorbu od govana, koja nam se servira na dnevnoj bazi.

Prvi veliki socijalni protesti u Sarajevu uticali su na to da počnete da pišete tekstove na maternjem jeziku... Pesmom "Vlast i policija" podržali ste poslednje proteste. Iskreno, da li vas je naposletku nešto razočaralo?

- Nama se slučajno desilo da album "Firma Ilegal", prvi na maternjem jeziku, izađe u danima kada su se dešavali prvi veliki socijalni protesti u Sarajevu. Zbog tematike albuma, koja se poklapala sa tematikom protesta, nekako su te pesme postale saundtrek za čitavu priču. Kada su u pitanju protesti ništa nas nije razočaralo, naprotiv, mi smo svesni pomaka koji su se desili zahvaljujući upravo protestima. Nismo naivni da mislimo da se sve može promeniti preko noći, ali i te kako znamo koliko je bitan svaki od koraka civilnog društva.

Klinci su vam zamerili što na novom albumu zvučite manje besno... Šta je to što bendove vremenom natera da se smire? Da li je uopšte agresivan zvuk izraz autentičnosti?

- Uvek ima pokoji slušalac koji će kritikovati eventualnu promenu. Za nas zvučati besno ne znači obavezno i zvučati agresivno. Tome su nas naučile upravo ove akustične svirke na ulicama. Prošle sedmice smo dva puta svirali na ulicama Beograda, na akustičnim instrumentima, i energija je curila niz zidove. Nije bitno koliko si glasan, nego koliko si iskren u onome što radiš.

Stojite li i dalje iza one da je balkanskim prizvukom i folkom lakše dopreti angažovanim tekstovima do ovdašnje publike nego sirovim pankom?

- Mi nikada nismo izjavili da je lakše ovo ili ono. Te kategorije nam pre svega nisu bitne, jer ne koristimo muziku da bi pridobili nekoga. Radimo ono što mislimo da treba reći, a da li će se to nekome svideti ili ne - ostavljamo ljudima da procene.

Šta su to imali Tusta i KUD Idijoti što nisu imali Seks Pistolsi ili Kleš?

- Ono što KUD Idijote izdvaja je to što smo mi kao slušaoci mogli da razumemo kontekst Pule, Uljanika i domaćeg panka. Ta dimenzija je užasno važna za muziku kao što je pank. Kada slušamo priču radnika iz Birmingema na engleskom jeziku, sve zajedno nam izgleda dosta daleko i lako se može romantizovati. KUD Idijoti su prenosili pank na domaćem jeziku i sa domaćim začinom koji nas je sve pogađao tačno "u centar".

Opišite nam "mentalno slaganje" tokom svirke stvari "Ja sjećam se" sa Miletom iz Piva i Ateist repom, koji će vam na predstojećem koncertu biti predgrupa?

- Svi smo bili prijatelji sa Tustom. Bio nam je drug i idol u isto vreme. Moja prva pank ploča nisu bili ni Pistolsi, ni Clash. Prvi pank koji me je obuzeo bio je "Mi smo ovdje samo zbog para". Nije bilo potrebno mentalno slaganje, već smo godinama "poslagani" sa tom ekipom. Hteli smo jednostavno da Tusti odamo počast.

Izdanje "Apsurdistan" promovisali ste po ulicama nekadašnje SFRJ. Šta ste u tom "pohodu" najluđe doživeli?

- Najbolja scena desila se u Ljubljani. Kada smo stigli na lokaciju gde je trebalo da sviramo, policija nas je obavestila da nije dozvoljeno da stanemo i sviramo. Ono što nije bilo zabranjeno jeste da sviramo dok hodamo. Nakon što nam je to saopšteno, jednostavno smo uzeli megafone, stavili naša pojačala na baterije na leđa i pozvali sve da napravimo muzičku šetnju po centru Ljubljane, koju smo završili sa svirkom u hostelu u kojem smo spavali. Nekoliko stotina ljudi nam se pridružilo u paradi. Bilo je to nešto između spontanih demonstracija i akustik-šetnje.

Nedavno ste prilično oštro reagovali na izjave novinara "Jutarnjeg lista" Janka Benkića koji vas je između ostalog nazvao "dominantno bošnjačkim bendom"... Koji biste još stav iz njegovog kako ste ga nazvali "dominantno šupačkog" teksta naveli kao "dominantno iritirajuć"?

- Nije nas toliko iritiralo to što je bend stavio u potpuno idiotski kontekst. Reagovali smo najviše, jer je na šupački način pokušao da diskredituje čitave proteste nazivajući ih "bošnjačkim protestima", što je notorna glupost i laž. Kao i veliki broj regionalnih medija i ovaj je imao za cilj da legitimne zahteve potlačenih građana BiH prikaže kao etničku pobunu i na taj način ih stavi u službu aktuelne politike.

Zdravko Čolić je izjavio da voli da vas sluša. Zamislite da vas je zamolio da obradite neki njegov hit. Koji bi to hit bio?

- Mi za skoro svaki koncert pravimo neku video najavu koja je najčešće neka vrsta obrade poznatih melodija, tako da ćemo garant i neki Čolin hit zloupotrebiti u tu svrhu. Zbog toga se unapred izvinjavamo gospodinu Čoliću, uz tihu nadu da nas neće sudski goniti.

Kako gledate na stalnu polemiku u regionu oko toga da li i koji muzičari gde više i češće nastupaju. Jedni se žale da su Hrvati češće u Beogradu, drugi da su Srbi češće u Zagrebu...

- Naš stav je da bi ministarstva kulture, i jedne i druge zemlje, trebalo da postave na granicu isturena odeljenja, koja bi stručnom DNK analizom prebrojavala krvna zrnca. Taj podatak bi onda uneli u bazu u kojoj bi pisalo koliko je puta dotični umetnik nastupao u određenoj zemlji. Ista analiza krvi bi trebalo da da procentualni rezultat, koliko je ta osoba zaista Hrvat, Srbin, Bosanac, Slovenac, Makedonac ili, ne daj bože, mešanac! Ni u jednom trenutku ne smemo zaboraviti opasnost koju donosi mešanje omladine i razmene njihovih iskustava i ideja.

(Katarina Vuković)