SRBIJA U BROJKAMA: Ovoliko je ušlo i izašlo novca iz zemlje!

U prethodnih 13 godina odliv deviza iz Srbije iznosio je oko 193,5 milijardi evra, priliv deviza u Srbiju bio je 204 milijarde evra, a razlika između većeg priliva od odliva deviza predstavlja rast deviznih rezervi za 10,5 milijardi evra.

Preporučujemo

Od izvoza je u tom periodu stiglo 71,4 milijarde evra ili po 5,5 milijardi godišnje. Kreditima smo dobili 38,3 milijarde, a tekućim transferima (doznake, donacije, penzije…) pristiglo je  37,2 milijarde evra, dok je izvoz usluga doneo 25,1 milijardu evra (1,9).

U Srbiju je od 2001. do sada ušlo oko 16 milijardi evra stranih direktnih investicije, u proseku oko 1,2 milijarde godišnje.

Tu su i prihodi od kamate na devizne rezerve, od stranih ulaganja i od plata u inostranstvu od 3,9 milijardi evra.

Najveće stavke odliva deviza iz Srbije su na strani uvoza robe u vrednosti od 133,3 milijarde evra što je u proseku 10,3 milijarde godišnje.

Tu je i uvoz usluga od 24,3 milijarde evra, odnosno 1,9 milijardi godišnje, otplate glavnice spoljnog duga 23,6 milijardi ili 1,8 milijardi godišnje, kao i rashodi po osnovu dohotka od stranih direktnih investicija, portfolio investicija, plata zaposlenih 10,2 milijarde evra što je skoro 800 miliona evra godišnje.

Ove četiri pozicije objašnjavaju gotovo celokupan odliv novca iz Srbije u ovom periodu.

Kada se vide ukupne vrednosti priliva i odliva po pozicijama može da se razume kompleksnost ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom. Ali da se i razume koliko je netačnih izjava i stavova u javnom životu.

Na primer, ako se kaže da nam nedostaje milijarda evra stranih investicija u ovoj godini treba videti relativan značaj stranih direktnih investicija u odnosu na druge prilive deviza.

Ukoliko se povećaju prihodi od izvoza robe za milijardu evra, od izvoza usluga za još milijardu evra, a smanje izdaci na uvoz robe za milijardu evra, to u zbiru znači tri milijarde evra viška deviza.

Spoljni dug Srbije je povećan od 2000. godine sa 11,7 na 25,8 milijardi evra, što je neto porast od 14,1 milijardi evra.

Pritom su ukupna plaćanja glavnice iznosila 23,6 milijardi evra, dok je korišćenje finansijskih kredita bilo 38,3 milijarde evra (razlika između neto korišćenja kredita i porasta duga posledica je tokova kratkoročnih kredita i promena odnosa valuta dolar/evro).

Svaki novi kredit koji se u javnosti slavi označava buduću potrebu da se on servisira, a to znači manje novca za uvoz robe ili više novca od njenog izvoza.

(Telegraf.rs)