HRVATSKA: Podržavamo članstvo Srbije u EU

Hrvatska neće koristiti bilateralna pitanja za uslovljavanje Srbije u pregovorima o članstvu u EU, uključujući pitanja razgraničenja na Dunavu i međusobne tužbe za genocid, rekao je ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić.

Preporučujemo

- Bilateralna pitanja nećemo koristiti kao uslov za buduće članice koje pregovaraju sa EU. Hrvatska je 2011. godine donela deklaraciju o promociji EU u jugoistočnoj Evropi. U njoj je jasno rečeno da podržavamo širenje EU u regionu i da ćemo pružiti podršku svim državama koje apliciraju za članstvo - rekao je Markotić Tanjugu.

Prema njegovim rečima, zbog činjenice da je Hrvatska bila suočena sa blokadom Slovenije zbog spora oko granice u Piranskom zalivu u toku pregovora sa EU, Zagreb ne želi da se tako ponaša prema drugim kandidatima.

- Imamo zajedničku komisiju koja se bavi pitanjem određivanja granice na Dunavu. Uveren sam da će stručnjaci angažovani u komisiji sigurno pronaći zajedničko rešenje. Ono takođe može da bude kompromis između dva postojeća predloga ili da, što verujem da se ipak neće dogoditi, na kraju bude rešeno međunarodnom arbitražom - naveo je hrvatski ambasador.

Komisiju inače, čine međunarodno pravni stručnjaci i za sada su polazne postavke različite, jer Hrvatska je za to da se utvrdi prema katastarskim granicama, a Srbija da se granica povuče sredinom Dunava.

Kada je reč o međusobnim tužbama za genocid i procesu koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski ambasador veruje da taj spor neće bitno uticati na sveukupne odnose.

- Nedavno je u Beogradu boravila potpredsednica vlade i šefica diplomatije Vesna Pusić koja se sastala sa potpredsednikom srpske vlade Aleksandrom Vučićem, a njihov zaključak je da se prošlost prepusti sudu, ali da ona ni na koji način ne ugrožava sadašnje i buduće odnose - objasnio je Markotić.

Zadatak političkih struktura u obe zemlje je da stvore uslove za razvoj odnosa, smatra hrvatski diplomata, ističući da su u trgovinskoj saradnji Hrvatska i Srbija, uprkos svetskoj recesiji, jedna drugoj i dalje među prvih 10 partnera.

- Ekonomije Hrvatske i Srbije suočene su sa veoma teškim razdobljem. Naša međusobna trgovinska razmena imala je vrhunac 2008. godine i od tada je u stalnom padu. Prošle godine smo došli na nivo od 560 miliona evra robne razmene, a 2008. smo imali oko 800 miliona - ukazao je Markotić.

Prema njegovim rečima vidljive razlike u Hrvatskoj od kada je prošle godine pristupila EU zapravo nema, ali je ceo sistem reformi ekonomije i društva izveden tokom šest godina pregovora o članstvu, kada je su usvajani Aki kominiter i propisi EU.

- Kao članica EU imamo velika sredstva na raspolaganju za različite projekte. Do 2020. godine Hrvatska treba da dobije devet milijardi evra za projekte na poljima ekonomije i društvenog života, a do nas je da li ćemo uspeti da potrošimo suvislo ta sredstva - ističe Markotić.

Govoreći o položaju Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, ambasador ocenjuje da je generalno dobar, ali da istovremeno ima otvorenih pitanja, kao što su zastupljenost obe manjine u izvršnoj, sudskoj i lokalnoj vlasti, problem školovanja na svom jeziku i direktne zastupljenosti u radu parlamenta.

Dve države uskoro bi mogle da budu povezane i gasovodom Južni tok, budući da je Zagreb 2011. potpisao ugovor za krak gasovoda dužine 100 kilometara koji će se voditi iz Srbije. Kako je podsetio, Hrvatska je deo i projekta Transjadranskog gasovoda jer je važno osigurati diverzifikaciju snabdevanja energentima.

(Telegraf.rs / Tanjug)