Kako banke u Srbiji zarađuju na strancima?

Devizni priliv od turizma bio bi neuporedivo veći kada bi poslovne banke prestale da devize, kojima stranci plaćaju usluge hotelima, turističkim i rent-a-car agencijama, prebacuju u dinare, čime su na gubitku i putnici i agencije.

Preporučujemo

Prošle godine u Srbiji je boravilo oko milion stranih turista, ali novac za usluge koje su platili deviznim karticama banke sa njihovog računa prebacuju u dinare i taj novac se ne vodi kao devizni priliv.

Banke zadržavaju kursnu razliku prilikom uplate dinara hotelima i agencijama, a zarađuju i kada korisniku fakturišu uslugu, jer i njemu računaju srednji kurs. To, naravno, umanjuje i prihod u budžetu Srbije.

U Srbiji se usluge naplaćuju deviznim platnim karticama. U isto vreme nema zakonskih smetnji da se promet između domaćeg preduzeća i stranca odvija preko deviznog računa. Međutim, banke to primenjuju samo kada se plaćanje odvija u inostranstvu, a ne i u Srbiji.

- Naše agencije imaju obaveze prema stranim partnerima da plaćaju u devizama koje ponovo moraju da kupuju od istih tih banaka po visokom kursu - objašnjava direktor Udruženja turističkih agencija JUTA Aleksandar Seničić.

Kursne razlike su ogromne, a banke dva puta bez razloga zarađuju, prvi put kada nama stranac plati uslugu u devizama i ponovo kada mi te dinare vraćamo u evre. Na toj razlici gube se milioni evra koji se državi i Narodnoj banci uopšte ne prijavljuju kao devizni priliv.

- Zbog toga ćemo tražiti da nam se vrati status izvoznog preduzeća, jer kada banke ne bi zarađivale na kursnoj razlici, sve naše usluge bi pojeftinile i bili bismo konkurentniji na tržištu, a i našim turistima bi bilo jeftinije. Radi se o milionima koje banke zarađuju na bespotrebnoj transakciji, a to bi se sprečilo kada bi se ponovo otvorile devizne blagajne u agencijama - kaže Aleksandar Seničić.

(Telegraf.rs)