Obogatite se trgujući zlatom na internetu!

Brokerska kuća FXLider, svim čitaocima Telegrafa, poklanja 50 dolara pravog novca kao početni kapital za trgovanje cenom zlata i drugih plemenitih metala na svetskoj berzi. Uzmite 50 dolara i trgujte na jedinoj berzi na kojoj možete zaraditi i kada cene rastu, ali i kada cene padaju.

Preporučujemo

Zlato se tradicionalno smatra simbolom bogatstva ali takođe se često koristi kao bezbedna investicija koja zadržava svoju vrednost u kriznim vremenima. Iskop zlata je veoma skup i zbog visoke cene eksploatacije iz rudnika veruje se da ukupan iznos ikad iskopanog zlata jedva dostiže 145,000 tona.

Sa trenutnim nivoom proizvodnje očekuje se da za manje od 45 godina ukupna ponuda više neće moći da zadovolji tražnju.

Za početni kapital prijavite se OVDE.

- Poslednjih nekoliko godina cena zlata je bila prilično nestabilna što je stvorilo izvanrednu priliku investitorima za zaradu na svetskoj berzi. Cena je dostigla rekordno visoku cenu 2011. godine od 1.920 dolara za uncu zbog ekspanzivnih monetarnih politika centralnih banaka predvođenih Federalnim Rezervama. Masovna devalvacija valuta u cilju podsticanja ekonomskog oporavka i krvavi sukobi na Bliskom Istoku čiji smo bili svedoci destabilizovali su finansijsko tržište zbog čega su investitori više ulagali u zlato kao sigurniji instrument i time osigurali svoje investicije - navodi Ana Mihajlović, analitičar kompanije FXLider.

Najveći svetski proizvođači zlata su Kina, Južna Afrika, SAD, Australija, Rusija i Peru, dok su najveći kupci Indija i Kina. Istorijski gledano Južna Afrika je bila osnovni proizvođač zlata sa čak preko 80 odsto ukupnih zaliha u jednom momentu.

Međutim, zbog značajnog pada proizvodnje u poslednjoj deceniji 2007. godine Kina i postala najveći proizvođač ovog plemenitog metala.

Centralne banke ekonomski najrazvijenijih zemalja trenutno drže oko jedne petine ukupne ikad proizvedene količine zlata. Da bi se sprečila manipulacija tržištem i velike promene cene 15 najvećih evropskih centralnih banaka potpisalo sporazum 1999-te godine na kojim se ograničava količina zlata koju zemlje potpisnice mogu kolektivno da prodaju u toku jedne godine na 400 tona.

Pored centralnih banaka na cenu zlata utiču i vrednost dolara kao i visina fizičke tražnje. Tokom prethodne godine tražnja za zlatnim nakitom porasla je i skoro dostigla nivo od pre krize dok je tražnja za malim polugama i novčićima dostigla rekordno visok nivo.

Ipak i pored velike fizičke tražnje efekti smanjenja imovine zatvorenih investicionih fondova koji ulažu u kompanije koje se bave eksploatacijom i preradom zlata kao i smanjena kupovina od strane centralnih banaka uticali su da cena padne skoro 28 odsto.

- Nedavna odluka Federalnih Rezervi da do kraja ove godine prekine sa upumpavanjem jeftinog novca kao i umeren oporavak globalne ekonomije može uticati na pad cene u narednom periodu. Međutim, ograničenost ponude kao i skupa eksploatacija i pored kratkoročnog pada cene zasigurno će održati tražnju za ovim plemenitim metalom u dužem vremenom periodu - navodi Mihajlović.

Pogledajte na koje načine možete još zaraditi kupovinom akcija Microsoft ili ulaganjem u akcije Yahoo-a.

(Telegraf.rs)